Ana Popins: Uputstvo za čekanje

​Čekanje je široko poznata balkanska disciplina, o kojoj većina ljudi ima mišljenje, slute o tome kakva su zapravo pravila, prenose je sa kolena na koleno, ali zapravo niko nikada nije napisao uputstvo o tom famoznom čekanju. Koga čekamo? Šta čekamo?

Šta čekanje zapravo znači?

Šta čekamo - posao, u redu, administracione procedure, ličnu kartu, majstora, pregled lekara, skener, magnet, telefonski poziv, lajk na instagramu, da neko pogleda naš story… Ljubav? Izuzetno često čekamo baš ljubav! Pravi trenutak? Šta to znači ‘’pravi trenutak’’ i kako i gde se čeka?

​Čovek se ne rađa strpljiv.

Sistem ga obučava!

​U momentu rođenja bebi treba između dvadeset i trideset sekundi da zaplače, dok nestrpljiva majka već u prvih pet sekundi panično kreće da plače i ljutito viče ‘’Doktore, zašto ne plače?’’ I ta scena se ponavlja i ponavlja iz porođaja u porođaj.

Da li je teško budućoj mami reći ‘’Gospođo, vašoj bebi će trebati neko vreme da počne da plače; nema potrebe da se plašite ili uznemirite. To je normalno. Naprosto, priroda je takva’’?

Međutim, sistem nas strukturiše drugačije! Tera nas! Gura! Pritiska!

Odmah! Sada! Požuri! Zašto ne stiže? Kada će? Hoću to juče!

​Odavno smo prestali da budemo deca, neki od nas su čak i potpuno zanemarili to dete u nama, međutim ono postoji i prisutno je hteli mi to da priznamo ili ne. I umesto da zlostavljamo i zanemarujemo to dete, zašto ga ne bismo razumeli i podržali?

Banani treba voda da bi rasla…

​Taj čuveni, nevidljivi, priručnik za čekanje nikada nije napisan. Zašto da to ne uradimo?

​Početni nivo:

Čekanje u redu na kasi. Svakodnevni problem, svakodnevna realna neophodnost. Neko ispred vas kupuje samo hleb i daje novčanicu od hiljadu dinara. Kasirka nema da vrati kusur i ide od kase do kase, žuri… Nedovoljno brzo. Zašto neko daje hiljadu dinara kada kupuje hleb? Kako je to bezobrazno? Sigurno to radi da bi usitnio novac! Sramota!

Da li vam je palo na pamet da je taj čovek dobio penziju u iznosu od nekoliko hiljada dinara, da je pre prodavnice kupio lekove i da mu je to poslednja novčanica koju ima u novčaniku i da će do kraja meseca jesti krišku po krišku hleba dok svaki dan prebrojava dobijen kusur od kasirke…

​Srednji nivo:

Sredila si se za sastanak sa nekim sa kim jako dugo želiš da popijete kafu. Maskara - stavljeno. Ruž za usne - adekvatan. Rumenilo - pozajmljeno od ne baš najbolje drugarice, ali se savršeno uklapa. Odeća - prikladna za provokativno veče. Dogovor je da se nađete kod česme na Skveru… Međutim! Stiže poruka sa četiri neželjene reči. ‘’Stižem za 5 minuta’’. Cupkaš u mestu… Napolju je prohlado. Osećaš vetar kako prolazi između lepršave odeće. Prošlo je 10 minuta. U glavi kreću da se motaju misli - da li me je ispalio? Zašto se ovo meni dešava? Kada će doći? Da li će uopšte doći? Mrzim da čekam! Da je čovek došao bi na vreme! Ping! Stiže nova poruka. Ustežeš se da je pogledaš. ‘’Ne mogu da si nađem parking mesto. Aj će se vidimo drugi put?’’

Dišeš duboko. Imaš želju da baciš telefon o pod! Mrziš ga kao i sve muškarce!

Dišeš još dublje. Da li takva bezdušna poruka uopšte zaslužuje odgovor?

SEEN - govori više od reči.

​Napredni nivo:

Menjaš adresu u ličnoj karti. Fali ti jedan papir. Odeš po taj jebeni papir. Međutim, tu naravno nije kraj. Tom papiru fali još jedan papir. Šetaš se od šaltera do šaltera. Šminka ti se razmazala, kosa više nike sređena…

Konačno dolaziš do kraja ovog paklenog putovanja koje podseća na Lavirint u Knososu gde na svakom ćošku vreba zloćudni Minotaur i dobijaš rečenicu ‘’Javićemo Vam za mesec dana’’.

Kraj. Suza nema. Rešenja nema. Sjebani sistem je opet pobedio.

​Majstorski nivo:

Decenijama čekaš da tvoj muž prestane da pije svako veče i izlazi po kafanama, jer je tako obećao. Čekaš. Danima, nedeljama, mesecima… Decenijama.

Promene nema. Naprosto nema, a čekanje je deo igre koja naprosto nema kraj. Bar ne za tebe.

Čekaš ponedeljak da počneš sa dijetom.

Čekaš prvi septembar da dete krene u školu.

Čekaš vikend da se naspavaš.

Čekaš novu godinu.

Čekaš da dođe bolja finansijska situacija.

Čekaš da deca porastu.

Čekaš da se drugi promene…

​Kod nas se pet minuta ne meri satom. To je emocionalna kategorija.

‘’Javićemo Vam’’ predstavlja jednu od najdužih vremenskih jedinica poznatih čoveku.

Strpljenje je vrlina samo dok sami BIRAMO da čekamo. Nakon nekog vremena čekanje postaje odlaganje života.