Raskovnik — biljka koja otvara sve, osim onoga što uporno držiš zaključano
Šetala sam pijacom koja nije više toliko popularna. Puna tezga, pa nekoliko praznih, pa ponovo prodavac… Nažalost ništa impresivno.
Dok sam šetala razgledajući i moram priznati prisluškujući došaptavanja prodavaca i prodavačica naišla sam na ime biljke ‘’raskovnik’’ koja je ostala kao magija u mom uhu i potpuno me je zainteresovalo da saznam apsolutno sve o tome.
Od koga najbolje saznati, ako ne od bakica na pijaci?
Navodno to je misteriozna biljka koju čovek ne ume da prepozna, ali se vekovima veruje da ta biljka može da otključa svaku bravu, raskuje i najteže lance i otvori i pokaže put do zakopanog blaga...
Legenda kaže da je životinja, pogotovo životinja koja je i majka, pronađe, jer čovek što više traži čarobno rešenje to mu ono izmiče i postaje nevidljivo.
Možda raskovik zapravo nikada nismo ni prestali da tražimo. Negde u umu, u duši i dalje postoji nada da zapravo postoji zrnce magije koje je rešenje za naše probleme. Možda ga danas zovemo ‘’pravi trenutak’’, ‘’kad budem imao više novca’’, ‘’kada deca porastu’’, ‘’kad završim ovo’’, ‘’kad pred moja vrata stane zlatna kočija koja u životu stiže samo jednom’’, ‘’kad se on promeni…’’, ‘’od ponedeljka’’... Konstantno očekujemo nešto magično da otključa naš život na koji smo mi sami stavili čelični katanac i postarali se da ključ zapravo nikad nije ni postojao.
Šta ako raskovnik zaista postoji?
Šta ako ga pronađeš?
Da li znaš koja vrata želiš da otvoriš da bi prošao kroz njih - ili bi prvi put u životu shvatio da su ta zaključana vrata zapravo jedna sigurna zona, jer iza njih ne moraš ništa da rizikuješ?
Dok sam i dalje šetala pijacom odlučila sam da se malo raspitam. Pitala sam prodavce i prodavačice i dobila od svakog drugačiji odgovor. Jedna baka je rekla ‘’negde kod Rtnja’’, jedna gospođa je neuspelo pokušala da mi ponudi peršun, stariji gospodin je oštro rekao ‘’takve gluposti ne postoje’’, a jedan stariji čovek je samo pitao: ‘’A šta će ti?’’ gledajući me zbunjeno i tužno u isto vreme.
Šta će ti? - razmišljam…
Možda nije najveći problem pronaći biljku već kada ne znaš koju bravu želiš da otvoriš.
Posle mnogo nepoznatih staza na tvrdoglavoj planini, pogrešnih uputstava, bezuspešnih ideja… morala sam da priznam sebi da raskovnik naprosto neću pronaći. Logično je da nastavljam sa razmišljanjem, možda većinu naših lanaca niko nije zaključao spolja. Neke smo stvorili iz navike, neke od straha, neke od tuđih očekivanja, a neke naprosto čuvamo jer nam daju odličan izgovor da nikada ne saznamo šta bi se desilo kada bismo bili slobodni.
„Celog života tražimo raskovnik. A možda se najviše plašimo dana kada nam više nijedna vrata neće biti zaključana. Možda je važno da u našem srcu znamo da ta vrata moramo da otvorimo, a ne da ‘’treba’’ da ih otvorimo i zato ne pronalazimo magičnu biljku…“