Reklame

Delta soj korona virusa uticao je i na vakcinisane, a na nevakcinisane naročito – sve više je težih oblika, a veliki broj zaraženih je na bolničkom lečenju.

Efikasnost antikovid vakcina kompanija Fajzer i Moderna pala je sa 91 na 66 odsto od kada je delta soj postao dominantan u SAD, pokazuju podaci američke zdravstvene vlasti.

Podaci proizilaze iz studije sprovedene na hiljadama zaposlenih u centrima za negu i bolnicama u šest američkih država, koja je ispitivala učinkovitost vakcina u realnim uslovima. Učesnici su testirani svake nedelje da se utvrdi da li ima simptomatičnih ili asimptomatičnih znakova bolesti, a gotovo svako od njih dobio je Fajzer ili Moderna vakcinu.

Između decembra 2020. i aprila 2021, efikasnost vakcina za sprečavanje infekcija bila je 91 odsto prema podacima koji je objavio Centar za borbu i za prevenciju bolesti (CDC), glavna američka agencija za javno zdravlje. Autori studije upozoravaju da je moguće da pad efikasnosti nije samo izazvan delta sojem već i time što se efikasnost vakcine umanjuje s vremenom, ali i dalje je tačno da vakcina deluje u dve trećine slučajeva, te svakako pomaže na duže staze.

Veruje se da je delta soj korone višestruko zarazniji od prethodnih sojeva, a studije su pokazale da je verovatnije od prvobitne varijante virusa da zaraženi završi na bolničkom lečenju. Podaci su pokazali i da ovaj soj ima povećanu prenosivost čak i među vakcinisanim osobama.

Albert Burla, izvršni direktor Fajzera, dao je još u junu obećanje, prenosi naučni časopis Nature, da bi, ukoliko se ukaže potreba za involviranom vakcinom protiv kovida 19, njegova kompanija mogla da je pripremi u roku od 100 dana. „Potreba“ o kojoj je tada govorio odnosila se na nastanak soja virusa korona, koji izbegava imunitet uspostavljen vakcinama i prethodnim infekcijama.

Tokom proteklih nekoliko meseci, pored kompanije Fajzer, AstraZeneka i Moderna su takođe vodile istraživanja na raznim varijantama virusa. Ovo uključuje modifikovanje njihovih vakcina tako da odgovaraju novim sojevima virusa, njihovo testiranje u kliničkim studijama, podešavanje njihovih internih tokova rada i koordinaciju sa regulatorima. Njihov cilj bio je da kroz ova istraživanja steknu potrebne informacije o novom soju virusa, te da u slučaju njegovog pojavljivanja mogu brzo da reaguju.

Ipak, pre nego što se dođe do primene informacija stečenih u istraživanjima, nove vakcine moraju da se testiraju na ljudima, za šta je potrebno vreme, tvrde u pomenuti kompanijama. Fajzer sa partnerom BioNTech testira beta-specifičnu RNK vakcinu u kliničkom ispitivanju sa 930 učesnika. U avgustu su kompanije započele ispitivanje multivalentne vakcine koja cilja i na delta i alfa varijantu virusa.

„Ne radimo to zbog toga što mislimo da nam je već potrebna nova vakcina za te sojeve“, kaže Filip Dormicer, potpredsednik i glavni naučnik za virusne vakcine i mRNA u kompaniji Fajzer. „Želimo zapravo da uradimo sve aspekte sprovođenja promene soja – pretklinička istraživanja, proizvodnju, kliničko testiranje i regulatorne podneske – tako da ako vidimo varijantu koja zaista izmiče imunitetu vakcine, budemo spremni da brzo reagujemo“, rekao je on.

Moderna trenutno okuplja grupe od 300 do 500 učesnika da testiraju nove RNK vakcine protiv beta, delta, ali i kombinacije beta i originalnog soja. Svrha je da se podnesu testirani slučajevi američkoj Upravi za hranu i lekove i „uspostavi proces kojim bi se to moglo brže desiti u budućnosti“, kaže Žaklin Miler, šefica istraživanja zaraznih bolesti u Moderni.

Ruska kompanija Gamaleja je za sputnjik V ranije saopštila da je već modifikovala svoju postojeću vakcinu, te kreirala i jednodoznu vakcinu sputnjik lajt, koja ujedno može da se koristi i kao treća, buster doza. Prema pisanju Bi Bi Si-ja, ova vakcina štiti pacijenta od hospitalizacije u 81 odsto slučajeva, kada je u pitanju i delta soj virusa.

Postavlja se pitanje zbog čega se na ovaj korak niko nije odlučio ranije. S jedne strane, kritičari smatraju da kompanije žele da ostvare što veći profit od postojećih vakcina, a s druge naučnici kažu da se treba ostaviti prostor za istraživanje. Trenutni zaključak jeste, da pošto je postojećim vakcinama nakon pojave delta soja efektivnost značajno opala, vakcinacija koja uključuje sve tri doze jedino visoko efikasno rešenje.

Nova cepiva i za buduće sojeve?

Dosadašnje vakcine su ciljale uglavnom šiljaste proteine, koji se nalaze na površini virusa. Međutim, naučnici veruju da bi sledeća generacija vakcina mogla da ima širi način napada, jer bi antitela mogla da ciljaju šiljasti protein, dok bi memorijske T ćelije (takozvane ćelije ubice) trebalo da pokrenu napad na proteine replikacije, prenosi Technology. Proteini umnožavanja ne menjaju se previše, a oni nisu jedinstveni samo za virus SARS-CoV-2, što znači da bi nova generacija vakcina štitila i od koronavirusa koji izazivaju obične prehlade i od drugih korona virusa u budućnosti.

Izvor: Danas