Radnici koji rade na rekonstrukciji škole „Hajduk Veljko“, prilikom radova uočili su i zatim utvrdili da je prilikom izgradnje škole još davnih osamdesetih godina došlo do propusta, pa je betonska ploča na gornjem spratu popustila i došlo je do ulegnuća između 6 i 12 centimetara. Tim povodom razgovarali smo sa tadašnjim direktorom Ljubomirom Đuričićem, arhitektom Vukasovom Janačkovićem i diplomiranim inž. konstruktivnog smera Jovanom Stojčićem. Oni kažu treba obrazovati komisiju od tri statičara koja će sve to pregledati ali najpre pronaći projekte.
Ljubomir Đurićić, nekadašnji direktor „Timogradnje“ kaže da kao pripravnik počeo je da radi u pomenutom preduzeću kada se radila škola Ljubica Radosavljević – Nada.
„U Timogradnji sam proveo 20 godina od toga tri mandata kao direktor. Bio sam direktor Timogradnje dok se radila škola „Hajduk Veljko“ u Kotlujevcu. Timogradnja je u tom periodu pisala svoju istoriju, a to se vidi na svakom koraku, u svakom ćošku ovog našeg grada koju niko ne može da promeni. Naša diploma je na svakom od tih objekata, a govorim pre svega o javnim objektima kao što je naša upravna zgrada u ulici Generala Gambete, Hotel Srbija, Dom zdravlja, fabrika vode, čitavo naselje Kraljevica, naselje Vlačić, naselje Ključ, sportska hala, bukvalno sve u Zaječaru uradila je Timogradnja“.– istakao je Đuričić.
Đuričić je istakao i to da pored škole „Hajduk Veljko“ postoji najsavremenije sklonište u gradu u to vreme. Skloništa koja su pravljena i po zgradama nisu adekvatna i odgovarajuća kao u Kotlujevcu.
„Sklonište je pravljeno u vreme kad i škola. Timogradnja je bila zaista ozbiljna fima radila je sa najkvalitetnijom betonskom bazom i tačno se zna maltene u gram kakva vrsta i koja količina materijala se ugrađuje u beton, i tu nije bilo greške“.– kaže on.
Prema rečima Đurićića on se pita ako je ploča zaista u tako lošem stanju kako su se onda svi oni kretali po njoj, pošto je toliko opasna.
„Nije mi jasno da čovek nonšalantno šeta po ploči koja će da se sruši svakog trenutka i da priča neke stručne izraze čoveku koji ništa ne razume: negativni momenti, pozitivni momenti i šta sve već, čudi me kako posle njegove izjave niste pobegli sa te ploče“– zapitao se Đuričić.
Bivši direktor Timogradnje misli ali ne tvrdi da je ovakva ocena projektanta nastala da bi se izvođaču povećao obim posla.
„Cilj je najverovatnije da se izvođaču radova malo poveća obim posla i da se nabaci novi posao. Ne tvrdim ali sumnjam. Čovek koji je bio sa njim rekao je da je dokumentacija nestala na volšeban način pre 35 godina. Šta to znači? Znači da sam ja kao i moji saradnici znali da će doći do ovog slučaja pa smo namerno uništili dokumentacije. Dokumentacije se nalaze u Istoriskom arhivu. Na kraju krajeva projektant tog objekta je još uvek živ, a to je moj kolega arhitekta Vukosav Janačković, tu je i statičar Jovan Stojčić, on nije radio statiku ali je najveći znalac iz te oblasti. Mogli su da pozovu te ljude, a ne da onako pričaju“.– kazao je Đuričić.
Timogradnja je van Zaječara radila kompletno naselje Krnjaču, Kotež, silose u Knjaževcu, Salašu, Ljubičevcu, objekte u Kosjeriću, u Crnoj Gori ( motel Turijak, fabrike, stambene zgrade ) radili su i van granica tadašnje Jugoslavije, u recimo, u Nemačkoj i nijedan problem nisu imali.
„Imali smo visokokvalifikovanu radnu snagu. Mi smo za radove na visini morali da svakog radnika vodimo na kontrolu i radnik koji dobije dozvolu za rad na visini može da radi na skeli. Danas je to potpuno drugačije. Razlika između tadašnjeg građevinarstva i danas je neuporediva. Koliko imate smrtnih slučajeva u poslednje vreme? Timogradnja od svog postojanja nije imala nijedan smrtni slučaj. Vrlo je lako raditi sa visokokvalifikovanim radnicima koji razumeju materiju i kome je potrebno samo jednom reći šta treba da uradi. Dobije crtež, projekat i radi se“ –ističe on.
U Timogradnji je bilo u stalnom radnom odnosu dve hiljade i dve tri stotine radnika.
Kako Đuričić ističe nekadašnja Timogradnja je trebalo i da gradi hotel „Kristal“ na predivnoj plaži na placu u Baošićima.
„Trebalo je da radimo hotel Kristal u Baošićima na predivnoj lokaciji. Čim smo završili objekte u Rožaju prebacili smo barake za smeštaj radnika za izgradnju hotela Kristal. Međutim ja ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta se tada desilo pa nismo mi radili taj objekat ali su nama tamo ostale barake koje su i dan danas na tom mestu. Mi smo te barake tri godine koristili za letovanje naših radnika. Naš radnik posle jake sezone ode na more i plati samo hranu i to čak po nekim povoljnijim uslovima. To je bilo zlatno doba Timogradnje. Sada neko pokušava da nas ponizi da izbriše našu istoriju, naše diplome…E pa ne može. Možeš da pokušavaš koliko hoćeš ali nećeš uspeti“.– zaključio je Ljubomir Đuričić.
„Verovatno pokušavaju da povećaju obim posla izvođaču a po kojoj ceni će to oni da rade to oni sami određuju tu nema više ni javne nabavke. Ništa me ne može više iznenaditi u ovoj državi“– kazao je on.
Na kraju Đuričić je postavio pitanje projektantu, na osnovu čega je urađen projekat rekonstrukcije i adaptacije , ako projektant pre toga nije sagledao i ispitao stabilnost i konstruktivnost postojećeg objekta.
„Ugibe ploča mogao je videti i golim okom, ako ih je bilo“.– kazao je Đuričić.
Arhitekta Vukosav Janačković, radio u Timogradnjinom projektnom birou oko 25 godina.
„Bavio sam se isključivo arhitektonskim projektovanjem. Da bi mogli da diskutujemo o projektovanju i fazama projektovanja prvo bi trebalo da se sagledaju svi delovi koji jedan projekat nosi sa sobom“.– istakao je Vukosav.
Prema njegovim rečima pod broj jedan ide arhitektonski projekat koji radi dipl.inženjer arhitekta sa licencom. Drugi deo projekta je projekat konstrukcije koji radi dipl.inženjer građevinarstva konstruktivnog smera. Zatim projekat instalacija vodovoda i kanalizacije koji radi dipl.inž.građevinarstva hidro smera. Četvrti deo projekta je električna instalacija koju radi dipl.inž.elektro smera. Projekat termo tehničkih instalacija (grejanje, klimatizacija) koji radi dipl.inž.mašinstva.
„Tu postoji i projekat telekomunikacija i obaveštenja koji radi dipl.inž elektro smera. Sledeći projekat je projekat protiv požarne zaštite. Uz projekte spadaju i dva elaborata: elaborat energetske efikasnosti i protiv požarni elaborat“.– ističe on.
Prema rečima Vukosava Janačkovića najosnovnija stvar je da treba napraviti jasnu podelu između arhitektonskog projekta i projekta konstrukcije.
„Arhitektonski projekat sadrži u sebi funkciju samog objekta, formu, materijalizaciju i izvestan komfor( toplotna izolacija, hidro izolacija, izolacija od atmosferskih voda, zvučna izolacija, prirodno osvetljenje, prirodna ventilacija i evakuacija ljudstva u slučaju požara ili drugih nepogoda). Za konstruktivni deo je odgovoran projektant konstrukcije. Ja sam projektant arhitektonskog dela ove škole ali nisam merodavan da dajem informacije o stabilnosti objekta i konstrukcije. Moje zapažanje je da ukoliko postoji jedan deo konstrukcije koji nije stabilan to treba da ustanovi stručni tim građevinskih inženjera konstruktivnog smera( da li ojačati, da li rušiti )“.– ističe Vukosav.
Prema rečima Janačkovića obrazloženja šta se dogodilo sa pločom u školi „Hajduk Veljko“ su oskudna.
„Slušao sam komentare koji su oskudni. Jedan inženjer navodi da debljina ploče nije urađena po propisima L / 35 ali taj čovek nije naveo da postoje tri vrste dužine, tri vrste raspona to su: čist raspon od stuba do stuba ili od zida do zida, računski raspon koji obuhvata i delove oslonaca i nulti raspon momentnih linija koji su merodavni za ono L / 35“-kaže on.
Prema rečima Janačkovića da bi se izbegla nagađanja i sumnja da neko želi da poveća nekome obim posla kako bi izvođač profitirao, potrebno je da se odredi stručni tim koji će dati konačnu reč.
„Smatram kao dugogodišnji projektant da je potrebno da se odredi stručni tim koji će dati konačnu reč a ne pojedinac jer ako se investitor slaže i veruje izvođaču onda se sumnja da postoji neki dil između njih“.– zaključio je Vukosav.
Prema rečima Jovana Stojčića diplomiranog inž. konstruktivnog smera i jednog od najboljih statičara propust prilikom izgradnje je moguć ako je beton slab i dolazi do ulegnuća, ali je važno naći statički proračun.
„Smatram da je beton popustio ali još uvek je ta ploča čvrsta jer nema naprsnuća odozdo“.– ističe Stojčić.
„Prema naprslinama koje su se javile odozgo, a ne odozdo ispada da ne treba da se sanira, a prema ulegnuću koje se desilo to je pitanje da li treba to sanirati jer sve dok se ne jave naprsnuća odozdo ploča je sigurna po mom mišljenju“.– kaže on.
Jovan Stojčić je takođe mišljenja da je potrebno obrazovati stručnu komisiju od tri statičara koji će sve pregledati.
„Treba obrazovati komisiju od tri statičara koja će sve to pregledati ali najpre pronaći projekte. Ne mogu projekti da nestanu nego su negde gurnuti u ćoše i ne mogu da ih nađu“.-kaže Jovan.
„Projekat se radi u pet primeraka i daje se na potpis investitoru. Jedan primerak dobije Timogradnja, drugi opština, tri ostaju kod investitora što znači da je direktor škole dobio pet primerka na potpis.Tu leži problem jer direktor škole ne zna gde su primerci. Treba tražiti u Istorijskom arhivu. Čim je nađen arhitektonski primerak, tu je statički“.– zaključio je on.
Miodrag Čortanović je bio statičar na projektu škole „Hajduk Veljko“, kazao je Jovan koji se sećao na osnovu nekih detalja iz tog perioda.
