Ana Popins: Kultura prazne stolice
Ljudi često govore kako ‘’u gradu nema ništa’’, a onda događaji ostanu poluprazni.
Nažalost, jedna od omiljenih rečenica svake čaršije tj. manjeg grada glasi: ‘’Ovde se baš ništa ne dešava! Sve je prazno! Svi su otišli. Grad umire’’. Najveća prednost ove rečenice je što može iznova i iznova da se izgovara iz kreveta uz upaljen televizor na kome glasno odzvanja glas lažne zvezde najnovijeg reality show-a.
Marina: Uskoro će Zoranovi dani. Da li hoćeš da ideš sa mnom?
Dalibor: Ma gde da idem… Mora skupim neke pare za drva. Kakva sad umetnost kad je ovakvo stanje. Biće jaka zima.
Dan prvi - Marina sedi u publici, okreće se oko sebe, publike tek nekolicina.
Dan drugi - Marina i dalje sedi u publici, oko sebe vidi malo više gledalaca, ali nedovoljno da događaj bude zapamćen ili da ona bude viđena.
Dan treći - Marina sama sedi u publici. Posmatra pozornicu i divi se glumcima koji se obraćaju svima kojih nema. Niko nije imao vremena da dođe ili novca da plati kartu.
Zavesa teška i konačna pada preko scene i simbolizuje ne samo kraj predstave već i samog događaja. Ako pogledamo malo iz daleka, pad te teške zavese simbolizuje i u ponoru kulturu malog grada.
Dalibor: Marina vidiš da se u ovom gradu ništa ne dešava. A drva su skupa…
Život je takav - čupav i dlakav, rekla mi je prijateljica kada sam joj se žalila koliko sam tužna, jer gledam umetnost koja umire.
Zašto?
Naprosto ne mogu sebe da sprečim da postavim to groteskno pitanje!
Netflix - serije i filmovi bez reklama, dostupni uz jedan ili dva klika na daljinskom upravljaču iz udobne fotelje. Kome treba bina?
Telefon, instagram, facebook - blizu. Brzo. Apsolutno nebitno, a toliko zavodljivo.
Umor… kučka koja se prikrada i krije u tvojoj senci. Šunja se nečujno kao skupa kurva i zaskoči te da i ne primetiš jer joj je to posao, za to je plaćena; da obgrli tvoj vrat i steže te pretvarajući se da igra erotsku igru, a zapravo crpi tvoju energiju i ne da ti da dišeš.
Posao - šef će se naljutiti. Nemam prava na slobodne dane. Imam samo pet dana odmora, troje dece, muža, dve mačke, vepra… baštu.. Moram da obrišem prašinu, skuvam ručak… gde je tu prostor za umetnost koja u svim tim obavezama izgleda apsolutno suvišno!
Da li grad pravi publiku ili publika pravi grad?
Razmisli. Ti! Baš, baš ti! Razmisli ti koji misliš o drvima, ti koja misliš o ručku svog muža, tvoje dete koje želi da se igra, a mora da ti pomogne jer si umorna.
Ti! Baš ti!
Razmisli…
Kultura nije samo ono što institucije i sistem, organizuju. Kultura je i odluka pojedinca da izađe iz kuće i pojavi se.
Kulturni događaj koji nismo posetili uvek je mogao biti bolji, zar ne?
Prazna stolica takođe glasa - samo nikada za ono što tvrdi da želi!