Akutne respiratorne bolesti su vodeći uzrok lekarskih poseta za ambulantne pacijente svih uzrasta.

Prehlada ili „common cold“ predstavlja virusnu infekciju gornjih disajnih puteva. Najčešće se viđa u periodu oktobar-maj.

Specijalista otorinolaringologije dr Ivan Baljošević navodi za portal N1 da se danas zna da postoji više od 200 različitih tipova virusa koji izazivaju respiratorne infekcije. Najčešći izazivači su: rinovirusi koji izazivaju oko 50 odsto svih infekcija i Corona virusi (ali ne Covid 19) sa 12 odsto.

„Virusne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešće kod dece. Tako da deca uzrasta do tri godine, zbog svog slabog i nezrelog imunog sistema, oboljevaju četiri do šest puta godišnje. Sa uzrastom i učestalost infekcija opada, tako da osobe starije od 50 godina oboljevaju jednom do dva puta godišnje“, kaže on.

Putevi prenošenja sa bolesne na zdravu osobu mogu biti:

– Kapljični, odnosno kapljicama sekreta iz gornjih disajnih puteva koje dolaze u vazduh prilikom kijanja ili kašljanja bolesne osobe i zatim dospevaju na kožu ili sluzokožu zdrave osobe.

– Direktni, odnosno kontaktom između bolesne i zdrave osobe ili preko predmeta i na taj način prenošenjem sekreta.

Bolest počinje kao kijavica sa curenjem iz nosa, otežanim disanjem na nos i kijanjem. Dan kasnije se pojavljuje malaksalost, povišena temperatura i gubitak apetita. Takođe, može biti praćena glavoboljom, crvenilom očiju i kašljem.

Simptomi najčešće prolaze spontano za tri do pet dana.

Grip je infekcija izazvana virusom inlfuence, koji se obično javlja na severnoj hemisferi, između decembra i aprila. Svake godine grip čini 12 odsto svih respiratornih infekcija.

„To je veoma zarazna bolest i od velike je brige za javno zdravlje zbog brzine kojom se epidemije razvijaju i povezanog morbiditeta i mortaliteta. Javlja se kao epidemija svake godine, zbog manjih promena u antigenskim karakteristikama virusa gripa. Pandemije gripa (epidemije koje zahvataju cele kontinente) se javljaju ređe i nastaju zbog većih promena u antigenskim strukturama virusa gripa. Dve takve najpoznatije pandemije su bile 1918. i 2009. godine“, podseća dr Baljošević.

Period inkubacije je obično 24 do 48 sati. U odsustvu antivirusnog tretmana, izlučivanje virusa počinje 24 sata pre pojave simptoma i nastavlja se sledećih pet dana kod zdravih odraslih osoba.

„Izlučivanje virusa može da traje duže kod dece, pacijenata sa hroničnim bolestima, starijih pacijenata, kao i pacijenata sa deficitom imuniteta. Osobe koje su u posebnom riziku od komplikovane infekcije su osobe starije od 65 ili mlađe od pet godina“, navodi doktor.

Prema njegovim rečima, glavna razlika između gripa i prehlade leži u intenzitetu bolesti.

Grip se klasično karakteriše naglim početkom sa glavoboljom, visokom temperaturom, malaksalošću, suvim kašljem, bolovima u grlu i mišićima. Groznica traje do prosečno tri dana (raspon od dva do osam dana). Kašalj, u početku suv i neproduktivan, može trajati nedeljama.

„Komplikovana infekcija gripom najčešće se manifestuje kao primarna virusna pneumonija, kombinovana virusna i bakterijska pneumonija i sekundarna bakterijska pneumonija. Retke, ali ozbiljne komplikacije gripa uključuju zahvaćenost centralnog nervnog sistema (npr. encefalitis, transverzalni mijelitis, aseptični meningitis i Guillain-Barreov sindrom)“, objašnjava dr Baljošević.

Dijagnoza
Indentifikacija uzročnika je nepotrebna u najvećem broju slučajeva, jer obično izlečenje nastupa posle simptomatske terapije ili spontano posle 2-3 dana, kaže dr Baljošević.

„Dijagnoza obične prehlade je skoro uvek na osnovu kliničkih nalaza. Razlikovanje obične prehlade od snažnijeg virusa, kao što je virus gripa, stvar je poznavanja uobičajenih simptoma i znakova gripa i upoređujući ih sa onima kod obične prehlade. U posebnim slučajevima, virus se izoluje uzorkom dobijenim iz nosa PCR testom“, kaže on.

Prevencija
Dr Baljošević ističe da je pranje ruku osnovna, a time i najvažnija aktivnost koja može da smanji rizik od virusnih infekcija.

„Studije su potvrdile da pranje ruku sapunom ili korišćenje dezinfekcionog sredstva za ruke smanjuje rizik od prenošenja. Najefikasniji agensi su na bazi alkohola, posebno treba obratiti na dezinfekciju ruku zdravstvenog osoblja. Antiseptički sapuni i deterdženti su sledeći po efikasnosti, a neantimikrobni sapuni najmanje efikasni“, navodi on.

Dodaje da su u prevenciji infekcije gripa najefikasnije vakcine, koje se primaju jednom godišnje, i savetuju se posebno rizičnim grupama (starije osobe, bolesnici sa hroničnim bolestima..).

„Danas na tržištu postoje i veoma efikasni, klinički testirani, antivirusni preparati na bazi enzima tripsina. Oni se mogu koristiti u toku cele sezone infekcija, kod dece i odraslih u cilju prevencije i lečenja virusnih infekcija gornjih disajnih puteva“, naglašava on.

Lečenje prehlade
U lečenju obične prehlade nije potrebno korisiti posebne lekove, savetuje dr Baljošević.

„Neophodan je odmor i mirovanje tri do pet dana te bolest spontano prestaje. Savetuje se simptomatska terapija – unošenje dosta tečnosti, pre svega toplih napitaka (čajevi sa medom i limunom, bistra pileća supa), kao i lekovi protiv visoke temperature i bolova (antipiretici i analgetici)“, ističe on.

On dodaje da je lečenje nekomplikovanog gripa slično kao i lečenje prehlade.

„Ako se posumnja na grip, što se može zaključiti već na osnovu težine kliničke slike, preporučuje se davanje antivirusnih lekova i to najbolje u prva dva dana od početka bolesti. Pacijenti kod kojih se razvila teška upala pluća zbog gripa, imaju istovremeno i bakterijsku superinfekciju. Njima se ordiniraju antibiotici koji su efikasni protiv najčešćih bakterijskih uzročnika, kao što je Streptococcus pneumoniae, Streptococcus piogenes i Staphilococcus aureus“, navodi doktor.

Imunitet
Dr Baljošević kaže da je za dobar imunitet neophodna zdrava i uravnotežena ishrana, dovoljno sna i svakodnevno bavljenje fizičkim aktivnostima.

On dodaje da je već dugo poznato da određeni sastojci hrane, kao što su vitamini C i E, selen i aminokiselina glutamin povoljno deluju na zdravlje, tako što jačaju imuni sistem.

„Takođe, danas na tržištu postoje efikasni preparati za pojačavanje imuniteta. To su obično prirodni preparati sa aktivnim sastojcima za pojačavanje imuniteta, kao što su glukan, arginin, jod i vitamini B5, B6 i B12. Oni poboljšavaju metabolizam limfnog tkiva adenoidnih vegetacija i tonzila i sprečavaju njihovo uvećanje. Takođe, jačaju lokalne mehanizme odbrane i ublažavaju simptome bolesti“, navodi on.

Glavni faktor u generisanju simptoma prehlade ili gripa nije oštećenje disajnih puteva virusom, već imunološki odgovor na infekciju. Imajući u vidu da se isti mehanizmi aktiviraju u sklopu virusne, bakterijske i gljivične infekcije, otud i razlog za često preplitanje kliničkih slika respiratornih infekcija generalno, zaključuje dr Ivan Baljošević.

Izvor: N1

Reklame