Od većih prava zaposlenih do četvorodnevne radne nedelje: Šta je iz plana Studentske liste ostvarivo, a gde su najveći izazovi?

Program Studentske liste predviđa niz promena koje bi trebalo da ojačaju položaj zaposlenih - od ograničavanja rada na određeno i većih naknada, do mogućnosti četvorodnevne radne nedelje. Sagovornici N1, profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko i Ranka Savić iz ASNS-a, saglasni su da su promene položaja radnika moguće, ali ukazuju da će njihovo sprovođenje zahtevati različit tempo i pažljivo usklađivanje sa poreskom politikom i stanjem u privredi. Kako će se onda navedene programske mere sprovesti u praksi i šta mogu biti najveći izazovi?

Studentska lista u programu koji se odnosi na rad i socijalna pitanja najavljuje drugačiji položaj zaposlenih - od ograničavanja rada na određeno i širenja prava radnika angažovanih van radnog odnosa do mogućnosti četvorodnevne radne nedelje bez smanjenja zarade.

Ambicija celog programa sažeta je i u poruci da se "rad vraća u radni odnos".

Predviđeno je, između ostalog, da se posle 12 meseci rada zaključuje ugovor na neodređeno, da zaposleni imaju garantovane regres i topli obrok, kao i da se propisi usklađuju sa standardima UN, Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.

Međutim, pitanje koje se otvara jeste koliko je takav paket mera ostvariv u praksi, šta bi od njega moglo da bude sprovedeno relativno brzo, a šta zahteva dugoročnu promenu sistema?

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko ocenjuje za portal N1 da bi "nit” koja povezuje mere nove vlasti trebalo da bude "smanjivanje dualnosti tržišta rada", odnosno velikih razlika između dobrih i loših poslova, kompanija, sektora i oblika zaposlenja.

Ipak, kao jedan od prvih prioriteta izdvaja očuvanje postojećih radnih mesta.

"Mislim da je u ovom trenutku jedan od najvećih problema očuvanje dostignutog nivoa zaposlenosti, posebno zaposlenosti za platu u manje razvijenim regionima i u radno-intenzivnim granama privrede", kaže Arandarenko za portal N1.

Zaposlenih manje nego prošle godine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o registrovanoj zaposlenosti, u trećem kvartalu 2026. godine bilo je 2.346.398 zaposlenih, što je za 19.347 manje nego u istom periodu prošle godine, tačnije za 0,8 odsto.

Najveći pad zabeležen je među zaposlenima koji spadaju u kategoriju pravnih lica, dok je broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i osoba koje samostalno obavljaju delatnost povećan za 3.597. Istovremeno, broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 3.126, odnosno sedam odsto.

Arandarenko smatra da je posebno važno šta će se dogoditi sa radnim mestima u manje razvijenim sredinama, gde zaposleni imaju manje alternativnih mogućnosti za pronalaženje novog posla.

"U tim regionima i granama mogućnosti nalaženja dobrog posla i dalje su ograničene, radna snaga je relativno stara i često nedovoljno obrazovana, zato je očuvanje postojeće zaposlenosti prioritet", objašnjava on.

Prema njegovom mišljenju, poslodavcima i investitorima u takvim sredinama trebalo bi staviti do znanja da podrška njihovom poslovanju neće nestati, već da će biti reformisana zajedno sa sistemom oporezivanja rada i radnim zakonodavstvom.

Od "jeftine radne snage" do kvalitetnijih poslova?

Studentska lista u programu najavljuje i napuštanje politike koja Srbiju predstavlja kao zemlju jeftine radne snage i usmeravanje državne podrške ka proizvodnji koja donosi kvalitetnija radna mesta, tehnološki razvoj i veće zarade.

Upravo tu Arandarenko vidi jednu od mogućih slabih tačaka programa, ukoliko se takva promena protumači kao nagli prekid dosadašnjeg modela.

"Ovo je ključno pitanje i moguća slaba tačka programa, što naravno zavisi od interpretacije i praktičnog odnosa novih vlasti prema ovoj uopštenoj formulaciji", ocenjuje.

Arandarenko ocenjuje da Srbija više ne može da se posmatra isključivo kao zemlja jeftine radne snage, jer su zarade poslednjih godina značajno rasle.

"Mi nismo više zemlja jeftine radne snage, ali nismo ni zemlja skupe radne snage, prosečne zarade porasle su dosta i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, a po platama i dalje dosta zaostajemo za zemljama kao što su Rumunija, Mađarska ili Slovačka, mada se te razlike smanjuju", kaže Arandarenko.

Zbog velikih regionalnih razlika, on smatra da ne treba preko noći odbaciti model podrške investicijama.

"Sve zemlje Centralne i Istočne Evrope i danas se oslanjaju na direktne investicije, koje prirodno postaju kompleksnije i produktivnije kako se nivo razvoja privrede i ljudskog kapitala povećava. Model zasnovan na podršci domaćim i stranim investicijama treba i može da se popravi, ali ga ne treba napuštati naglim rezovima", kaže Arandarenko.

Izveštaj Svetske banke o strukturi stranih ulaganja

Na promenu strukture stranih ulaganja ukazuje i Svetska banka.

U prolećnom izveštaju za Zapadni Balkan, objavljenom 29. aprila 2026, navodi da je prosečan broj novih radnih mesta nastalih kroz nove FDI projekte u Srbiji smanjen sa oko 21.000 godišnje u periodu 2010–2013. na oko 10.000 u periodu 2022–2025.

Svetska banka ocenjuje da manji intenzitet stvaranja novih radnih mesta može biti povezan sa promenom strukture investicija, odnosno većim udelom ulaganja u produktivnije delatnosti sa višom dodatom vrednošću.

Ekonomista i nekadašnji član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je nedavno za N1 takođe ocenio da "Srbija više nije zemlja jeftine radne snage". Ipak, on smatra da se u programu Studentske liste ne vide naznake ektremno drugačije politike subvencija.

"Ne kaže se da će sve subvencije biti ukinute, već da će stare obaveze biti ispoštovane, a onda će se tražiti kvalitetna radna mesta koja daju veću dodatu vrednost. Ukazuje se da će zarade biti indikator, pa tamo gde su veće, to će biti znak da su to kvalitetni sektori", rekao je Vučković.

Da li je ugovor na neodređeno posle 12 meseci garantuje sigurnost radncima?

Jedna od konkretnijih promena u programu odnosi se na "sigurnost zaposlenja". Opšti maksimum rada bi prema planu bio bi skraćen na 12 meseci a poslodavac bi sa istim radnikom za isti posao mogao da zaključi najviše četiri takva ugovora.

Osim toga, Studentska lista želi i da proširi definiciju zaposlenog kako bi osnovna prava iz radnog odnosa dobili i ljudi angažovani na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinskih zadruga.

Arandarenko, međutim, upozorava da samo skraćivanje maksimalnog trajanja ugovora na određeno nije nužno presudno za sigurnost radnika. On kaže da većina evropskih zemalja ima maksimum od 24 meseca, kao što trenutno ima Srbija.

"U suštini, najvažnije je da održimo jaku tražnju za radnom snagom, jer se onda preduzeća trude da pruže radnicima što bolje uslove, uključujući i trenutnu ili brzu ponudu ugovora na neodređeno", kaže on.

Kakva praksa je zastupljena u zemljama u EU?

Evropska unija ne određuje jedinstven maksimalni broj meseci tokom kojih radnik može da bude zaposlen na određeno, već državama članicama ostavlja da same izaberu mehanizme kojima će sprečiti zloupotrebu takvih ugovora.

Evropska komisija na stranici posvećenoj radu na određeno navodi da radnici sa takvim ugovorima ne smeju biti neopravdano stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlene na neodređeno".

Kao jedan od dva glavna cilja evropske Direktive 1999/70/EC posebno se ističe da "zloupotreba uzastopnih ugovora na određeno mora biti sprečena."

Veći regres, topli obrok i dodaci - ko će snositi trošak?

Poseban deo programa posvećen je minimalnoj zaradi, koja bi prema navedenim odredbama, trebalo bi da se približava stvarnim troškovima života dok bi se niža primanja poreski rasteretila.

Program predviđa i konkretnije garancije kada je reč o toplom obroku i regresu. Naknada za ishranu iznosila bi najmanje 10 odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca, ali ne manje od 20 odsto republičke minimalne zarade.

Vlada Srbije je za 2026. godinu utvrdila minimalnu cenu rada od 371 dinar po radnom času, odnosno minimalnu mesečnu zaradu od 64.554 dinara. Ako se kao osnov uzme taj iznos, minimalna naknada za ishranu prema programu Studentske liste, iznosila bi oko 12.911 dinara, dok regres ne bi mogao da bude niži od 64.554 dinara.

Sa druge strane, program predviđa i veće dodatke za rad na praznik, noćni i prekovremeni rad, rad nedeljom, smenski i terenski rad. Postavlja se pitanje koliko bi takav "dodatni trošak" planiranih mera bio "udarac" za poslodavce?

Arandarenko smatra da povećanje prava ne bi smelo da bude sprovedeno tako da se ceo dodatni trošak prebaci na poslodavce, posebno u radno-intenzivnim sektorima sa nižim zaradama.

"Potrebna je sinhronizovana reforma radnog zakonodavstva i poresko-transfernog sistema kako bi se pravičnije preraspodelio poreski teret i obezbedilo da ove mere ne povećaju bitno troškove rada poslodavcima u radno-intenzivnim delatnostima niskih plata, a da istovremeno povećaju neto zaradu radnika sa dohocima oko i nešto iznad minimalne zarade", kaže on.

"Ne treba zbog lošeg tretmana radnika abnormalno povećavati troškove poslodavaca"

Jedna od mogućnosti, prema njegovom mišljenju, jeste značajno poresko rasterećenje nižih plata, uključujući i progresivnu skalu doprinosa.

"U tu svrhu, uvođenje regresa i toplog obroka bilo bi vrlo korisno pod uslovom da oni ne budu oporezivi", kaže Arandarenko.

Na to upozorava i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) koja smatra da bi mnogi poslodavci mogli da podnesu veća izdvajanja za regres, ali i ona ipka ukazuje na potrebu da se paralelno menja poreska politika.

"Potrebna je i promena poreske politike, pre svega uvođenje progresivnog oporezivanja, ali i davanje raznih olakšica, pre svega za mala i srednja preduzeća", navodi Savić za portal N1.

(Ne)ostvarivo: Četiri dana rada, 32 sata i ista zarada

Jedna od mera koja je privukla najviše pažnje jeste mogućnost četvorodnevne radne nedelje.

Međutim, program ne predviđa njeno obavezno uvođenje. Poslodavcima koji se za to opredele bilo bi omogućeno da, uz očuvanje zarada zaposlenih, uvedu četvorodnevnu radnu nedelju sa punim radnim vremenom od 32 časa.

Arandarenko kaže da se zbog karaktera "dobrovoljnosti" takva mera može oceniti kao pozitivna.

"Potpuno je realna dokle god je dobrovoljna. Neki poslodavci u sektorima visoke produktivnosti i visokih plata na taj način postali bi atraktivniji za talentovane i produktivne radnike", kaže on.

Ipak, skraćivanje standardnog radnog vremena ekonomista Adarenko vidi kao dugoročan trend koji bi bilo bolje najpre testirati kroz dobrovoljne modele nego nametati svim sektorima istovremeno.

Šta može odmah, a za šta će biti potrebne godine?

Ono što ipka nije navedeno u programu jeste redosled sprovođenja mera, odnosno način na koji će mere biti primenjene u praksi i u kom vremenskom roku. Arandarenko tvrdi da bi bilo pogrešno pojedina rešenja izdvajati i primenjivati izolovano.

"Većinu stvari trebalo bi dobro pripremiti sa jasnim sagledavanjem njihove interakcije i uticaja na zaposlenost, produktivnost i životni standard, bez narušavanja makroekonomske stabilnosti", kaže on.

Drugim rečima, povećanje materijalnih prava zaposlenih trebalo bi povezati sa reformom poreskog sistema, a prelazak na kvalitetnije investicije sa zaštitom postojećih radnih mesta u sredinama u kojima alternative još nema dovoljno.

"Kakvo god bilo sekvencioniranje mera u ovom domenu, one treba da budu dobro konfigurisane u smislu sagledavanja njihove uzajamne interakcije i interakcije sa ostalim aspektima ekonomskih i socijalnih reformi", ističe Arandarenko.

Ranka Savić, međutim, pravi razliku između mera koje bi mogle relativno brzo da se sprovedu i onih za koje će biti potrebno više vremena.

Među "najvažnijim" navodi ograničavanje rada na određeno na 12 meseci, priznavanje statusa zaposlenog onima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, jačanje inspekcije, slobodu sindikalnog organizovanja i spuštanje praga reprezentativnosti sindikata na pet odsto.

Više vremena će, prema njenoj oceni, biti potrebno za veće naknade za topli obrok, noćni i smenski rad, povećanje minulog rada na 0,5 odsto osnovice, kao i za uvođenje obavezne isplate regresa i toplog obroka.

"Sve ovo je i te kako moguće ostvariti, ali treba vremena", zaključuje Savić.

Zato će jedan od prvih testova za novu vlast biti upravo odgovor na pitanje da li je moguće istovremeno proširiti prava zaposlenih a da se pritom ne ugroze zaposlenost i konkurentnost privrede.

Izvor: N1