Svetski dan spavanja: Zašto je san glavni stub vašeg zdravlja?

Gotovo trećina odrasle populacije ima neki oblik poremećaja spavanja, što može negativno uticati na kognitivne funkcije, emocionalno blagostanje, kvalitet života i radnu produktivnost, upozoravaju stručnjaci povodom javnozdravstvene kampanje Svetskog dana spavanja.

Ovogodišnje obeležavanje posvećeno je povezanosti spavanja i kardiovaskularnih bolesti. Brojna istraživanja pokazuju da hronična deprivacija sna, nesanica i opstruktivna apneja u spavanju mogu povećati rizik od arterijske hipertenzije, koronarne bolesti srca, srčanog udara i srčanih aritmija.

Iako se spavanje često doživljava kao nešto sasvim prirodno i jednostavno, ono predstavlja izuzetno složen i dinamičan biološki proces koji je od presudnog značaja za zdravlje čoveka. Tokom života čovek u proseku provede skoro trećinu vremena spavajući, što jasno govori o tome koliko je san važan za pravilno funkcionisanje organizma. Poput hrane, vode i vazduha, san je jedna od osnovnih bioloških potreba i neophodan uslov za život.

Zašto je zdravije spavanje u hladnijoj sobi?

Dok spavamo, naš organizam ne miruje – naprotiv, u tom periodu odvijaju se brojni procesi obnove i regeneracije. Naš mozak obrađuje i skladišti informacije, jačaju se mehanizmi učenja i pamćenja, reguliše se lučenje hormona, a imunološki sistem postaje efikasniji u borbi protiv infekcija.

Naučni dokazi nedvosmisleno ukazuju da je kvalitetan san od suštinskog značaja za fizičko i mentalno blagostanje. Dovoljna količina kvalitetnog sna doprinosi očuvanju zdravlja, povećava otpornost organizma i poboljšava raspoloženje, koncentraciju i radnu sposobnost. Nasuprot tome, hroničan nedostatak sna ili njegov loš kvalitet mogu povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, kao i poremećaje raspoloženja i kognitivnih funkcija.

Zbog toga se san danas prepoznaje kao jedan od tri ključna stuba zdravog načina života, zajedno sa pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Briga o kvalitetu sna predstavlja važan korak ka očuvanju zdravlja, boljem funkcionisanju tokom dana i ukupnom kvalitetu života.

Kako izgleda zdrav san? Zdrav san je san koji čoveka obnavlja i daje mu energiju, tako da se oseća budno, dinamično i energično tokom celog dana. Potreba za optimalnom dužinom spavanja je u velikoj meri genetski predodređena, ali brojna istraživanja ukazuju da prosečno trajanje spavanja neophodnog odrasloj osobi iznosi između 7 i 8 sati neprekidnog i neometanog sna.

Šta je Svetski dan spavanja?

Svetski dan spavanja predstavlja međunarodno priznati događaj koji je pokrenulo i organizuje Svetsko udruženje za spavanje, sa ciljem podizanja svesti o značaju zdravog sna. Ovaj dan povezuje istraživače, zdravstvene radnike, pacijente i širu javnost u zajedničkim aktivnostima i naporima da se unapredi razumevanje značaja kvalitetnog sna za očuvanje zdravlja i blagostanja. Svetski dan spavanja obeležava u petak pre prolećne ravnodnevice. Ovaj datum varira svake godine, ali obično pada sredinom marta. Datum se bira tako da odgovara prolećnoj ravnodnevici, ukazujući važnost redovnog i uravnoteženog obrasca spavanja sličnog ujednačenom trajanju obdanice i noći tokom ravnodnevice.

Svetski dan spavanja 2026. godine obeležava se u petak, 13. marta, pod sloganom „Spavaj dobro – živi bolje“.

Ključne poruke:

San predstavlja jedan od ključnih stubova zdravlja, zajedno sa pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.

San doprinosi boljem učenju i pamćenju.

Tokom sna mozak uklanja štetne materije i na taj način san doprinosi zdravlju mozga.

San podržava zdravlje mozga, a zdravo funkcionisanje mozga doprinosi kvalitetnom snu.

San podržava funkcionisanje imunološkog sistema, a dobar imunitet doprinosi kvalitetnijem snu.

Tokom sna imunološki sistem efikasnije uklanja bakterije i viruse.

San omogućava obnavljanje ćelija, održavanje organizma i očuvanje nivoa energije.

Loš kvalitet sna može imati brojne negativne posledice po zdravlje.

Nedostatak sna povezan je sa gojaznošću, dijabetesom, koronarnom bolešću srca i povećanom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti.

Loš san može oslabiti imunski odgovor i povećati podložnost infekcijama, koje dodatno pogoršavaju kvalitet sna.

Pojedini poremećaji spavanja, kao što su opstruktivna apneja u snu i poremećaj ponašanja tokom REM faze sna, povezani su sa kognitivnim oštećenjem, demencijom, povećanim rizikom od epileptičnih napada i moždanog udara.

Nedostatak sna može dovesti do sporijih reakcija, slabijeg rasuđivanja i kognitivnih poremećaja, sa efektima sličnim alkoholnoj intoksikaciji.

Pospanost može ugroziti bezbednu vožnju, čak i kada vozač ne zaspi za volanom.

Izvor: N1