Prvi maj od radničke borbe do medijskog sunovrata

Prvi maj ili Praznik rada, proistekao je iz tradicije radničkog pokreta. Na današnji dan 1. maja 1886. godine stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. 

Međunarodni praznik rada nastao kao sećanje na radničke proteste i borbu za osnovna prava krajem 19. veka, dok je u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji imao posebno mesto. Prvi maj se obeležavao masovno i sa jasnom porukom, a to je da je radnik stub društva.

Danas, međutim, slika je znatno drugačija. Za mnoge, Prvi maj je prilika za produženi vikend, boravak u prirodi i odmor. Tradicija roštilja je ostala, ali je sadržaj praznika gotovo ispražnjen od ideološkog i društvenog značenja. Sindikalna okupljanja su ređa i slabije posećena, a radnička prava više nisu u fokusu kao nekada.

Promena se možda najbolje vidi u savremenim medijima. Sa jedne strane puštanje pesme „Da nam živi, živi rad“ u programu rijalitija ,,Zadruga'' na televiziji Pink koja deluje kao svojevrsna ironija, odnosno pesma koja je nekada bila himna radničke klase sada postaje deo zabavnog programa.

Prvi maj tako danas postoji između nostalgije i savremenosti, između sećanja na vreme kada je rad bio društveni ideal i realnosti u kojoj je često sveden na ekonomsku nužnost.

Pitanje koje ostaje jeste: da li je moguće vratiti makar deo njegovog izvornog smisla, ili će zauvek ostati samo datum u kalendaru, obeležen dimom roštilja i ponekom starom pesmom.