Indeks medijskih sloboda Reportera bez granica: Srbija među najgorima u Evropi
Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu rangirana na 104. mesto, od ukupno 180 zemalja, i kao takva je među najgorima u Evropi. Prošle godine Srbija se nalazila na 96. mestu, a i ove godine rangirana je u grupu zemalja gde je “teška situacija”. Ove godine Srbija ima četiri indeksna poena manje, u odnosu na prethodnu, što ukazuje na značajan pad medijskih sloboda, pokazuje najnoviji Izveštaj Reportera bez granica (RSF).
Ove godine u medijskim slobodama Srbiju su prestigli Kosovo, koje se nalazi na 86 mestu, Albanija – na 83. mestu i BiH na 90. mestu. Ispred Srbije je i Kolumbija (102), ali i brojne afričke zemlje (Mozambik, Togo, Siera Leone…). Odmah iza Srbije nalaze se Kenija i Haiti.
Od evropskih zemalja, od Srbije su gore rangirane samo Gruzija (135), Belorusija (165), Azerbejdžan (171) i Rusija (172).
Na ovoj listi Norveška drži prvo mesto desetu godinu zaredom.
Indeks RSF za 2026. godinu pokazuje da su medijske slobode u svetu na najnižem nivou u poslednjih 25 godina. Po prvi put u istoriji Indeksa svetske slobode medija Reportera bez granica (RSF), više od polovine zemalja sveta sada potpada pod kategorije „teško“ ili „veoma ozbiljno“ stanje slobode medija. U 2002. godini, 20% globalne populacije živelo je u zemlji u kojoj je stanje slobode medija ocenjeno kao „dobro“. Dvadeset pet godina kasnije, manje od 1% svetske populacije živi u zemlji koja potpada pod ovu kategoriju.
U Americi se situacija značajno pogoršala, pri čemu su Sjedinjene Države pale za sedam mesta, dok je nekoliko latinoameričkih zemalja skliznulo dublje u spiralu nasilja i represije.
U Izveštaju se navodi da se novinari i dalje ubijaju i zatvaraju zbog svog rada, ali taktike koje podrivaju slobodu medija evoluiraju. Novinarstvo se guši neprijateljskim političkim diskursom prema reporterima, slabi usled posrnule medijske ekonomije i pritisnuto je zakonima koji se koriste kao oružje protiv štampe.
Pravni indikator Indeksa zabeležio je najveći pad tokom protekle godine, što je jasan znak da se novinarstvo širom sveta sve više kriminalizuje. To se objašnjava porastom strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje se koriste protiv novinara. Ove pravne zloupotrebe se dešavaju i u relativno visoko rangiranim zemljama kao što je Francuska (25. mesto). Javne politike nisu uspele da obezbede strukturno rešenje za niz izazova – bilo da su u pitanju fizičke ili pravne pretnje – sa kojima se suočavaju novinari širom sveta.
U izveštaju se navodi da u više od 80% analiziranih zemalja, mehanizmi zaštite se vide kao nepostojeći ili neefikasni. Iako Evropski akt o slobodi medija (EMFA) garantuje nezavisnost i održivost medija, posebno javnih servisa unutar Evropske unije, on se redovno podriva nacionalnim zakonodavnim projektima, kao što je bio slučaj u Mađarskoj (74. mesto) pod vlašću Viktora Orbana, ali i u bolje rangiranim zemljama kao što su Slovačka (37. mesto), Litvanija (15. mesto) i Češka Republika (11. mesto).
An Bokande, direktorka redakcije RSF, postavila je pitanje: „koliko ćemo još dugo tolerisati gušenje novinarstva, sistematsko ometanje novinara i kontinuiranu eroziju slobode medija?.
Prema njenim rečima, iako su napadi na pravo na informisanje sve raznovrsniji i sofisticiraniji, njihovi počinioci sada deluju na očigled svih.
“Autoritarne države, saučesničke i nesposobne političke sile, predatorski ekonomski akteri i nedovoljno regulisane platforme su direktno i u ogromnoj meri odgovorne za globalni pad slobode medija. U ovom kontekstu, neaktivnost je oblik saučesništva. Samo potvrđivanje principa više nije dovoljno. Efikasne mere zaštite novinara su neophodne i moraju se posmatrati kao katalizator promena, počevši od okončanja kriminalizacije novinarstva: zloupotrebe zakona o nacionalnoj bezbednosti, SLAPP tužbi i sistematske opstrukcije onih koji istražuju, razotkrivaju i identifikuju imena”, navela je An Bokande, direktorka redakcije RSF.
Izveštaj možete pogledati ovde.
Izvor: NUNS