Đurđevdan, Petrovdan, možda ipak Mitrovdan ili Sveti Nikola: Prođe crkveni kalendar, a izbora nigde

Sačekali smo i Đurđevdan, ali datum izbora nismo saznali. Da od glasanja na Vidovdan nema ništa, potvrđuje i najava predsednika Aleksandra Vučića da će tog dana Srpska napredna stranka u Beogradu održati veliki skup. Kratki rokovi i neophodnost da se u Skupštini završi sve što se završiti mora, sve više iz „igre“ izbacuju i Petrovdan (12. jul), tako da mogu da odahnu svi oni koji su planirali da tada idu na more. I tako dođosmo do jeseni, to jest Mitrovdana, a kako je krenulo možda ćemo sačekati i Svetog Nikolu. Jedno je sigurno – novog predsednika države biraćemo pre sledećeg Uskrsa.

Ko je očekivao da veče pred Đurđevdan konačno sazna kada će biti izbori, uzalud je gledao TV Informer. Predsednik Srbije je datum objavljivanja datuma pomerio za „desetak dana“.

Vučić je u prethodnom periodu pominjao više datuma kada bi vanredni parlamentarni izbori mogli biti održani. Poslednjeg dana marta, posle lokalnih izbora održanih u 10 gradova i opština, kazao je da će izbori biti do kraja godine, a možda i do Vidovdana 28. juna.

"Nikad ne znate. Tražili su ih, videćemo kada će ti izbori biti i nema tu velike filozofije", rekao je Vučić za televiziju Informer 31. marta.

Nema izbora dok traje sednica o poverenju Vladi

I taman kada je počelo da se priča o tome ko će s kim na izbore, predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić je 14. aprila sazvala prvu sednicu redovnog zasedanja Skupštine i na dnevni red stavila predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su još sredinom februara podnela 62 opoziciona poslanika.

Sednica je počela 15. aprila i još nije završena, iako je trajala samo dva dana i za sada nije poznato kada će biti nastavljena. A ono što jeste poznato je da izbori ne mogu biti raspisani dok se ova sednica ne okonča.

Razlog leži u članu 109 Ustava koji onemogućava raspuštanje parlamenta ako je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.

To smanjuje šansu da izbori budu održani 12. jula, jer moraju biti raspisani 60 do 45 dana pre održavanja, što znači da je poslednji rok za raspisivanje 28. maj.

Ako nije leto, onda - jesen

Drugi mogući termin, prema Vučićevim najavama, jeste jesen, odnosno period između oktobra i novembra. Prorežimske Novosti su u svojoj analizi navele, pozivajući se na „deo“ neimenovanih „analitičara“ da je jesen realniji okvir za održavanje izbora.

„Period od oktobra do kraja novembra omogućava dovoljno vremena za usvajanje zakonskih izmena, sprovođenje preporuka međunarodnih tela i pripremu izbornog procesa bez pritisaka kratkih rokova“, pišu Novosti.

Politički komentator Aleksandar Ivković kaže da stalno najavljivanje izbora predstavlja taktiku državanja javnosti u neizvesnosti, koja ima dve funkcije.

Jedna je, kako je rekao za N1, da se druga strana, odnosno studentski pokret, istrči sa kandidatima i strategijom kampanje. Druga je, dodaje Ivković, da vlast pokaže svojim biračima da se ne boji izbora, nego da ona planira da ide na izbore.

„Priča o spekulacijama oko izbora služi da pristalice vlasti vide da je vlast zapravo raspoložena za izbore, ili bar da se ona tako predstavi, a da li će biti izbori, ili ne, zavisi od nekih viših sila na koje onda vlast može da se pozove ukoliko joj datum ipak ne bude odgovarao”, objašnjava Ivković.

Više analitičara koje je portal N1 kontaktirao smatra da je tema datuma održavanja izbora besmislena.

Slično je rekao i politički analitičar Đorđe Vukadinović, koji je u programu N1 istakao da je to igra u kojoj ne želi da učestvuje, dodajući da vlast za sada tu igru igra uspešno.

„Da drži sve te šibice u i igri stalno viče Vidovdan, Petrovdan, jesen, u ovom trenutku odluka o izborima zavisi od njega, ima tu mnogo faktora koji utiču na osnovu kojih odlučuje. Najmanje o datumu izbora se pitaju studenti i opozicija. Odlučuje on i donekle može da utiče EU i Brisel“, kazao je Vukadinović.

Kategorički tvrdi da vidovdanskih izbora neće biti, a „ne javljaju“ mu se ni letnji.

„Što se tiče julskih, ne poričem da ima razloga koji ga motivišu da pomišlja ozbiljno o tome, ali mislim da će prevagnuti razlozi koji idu protiv toga... Neće biti iz dva razloga. Jedan spoljni, jedan unutrašnji, a oba su bitna i imaju svoju težinu. Barem tri posto bi bila manja izlaznost da su ovog leta, što Vučiću odgovara. Drugi faktor je očigledno ne baš preterana spremnost opozicije. Argument protiv izbora su Brisel i EU. Vučić stalno vodi računa, makar formalno i retorički, a posle Orbanove sudbine i još dodatno da ne iritira i ne gura prste u oko Briselu. Brisel ako hoće ima adute i argumente za pritisak na vlast“, kazao je Vukadinović.

Politikolog Boban Stojanović je podsetio da se već mesec i po dana priča o datumu izbora, što, prema njegovim rečima, zbunjuje i birače SNS. Upitan da li najava letnjih izbora služi i za testiranje reakcija druge strane, Stojanović je odgovorio da je delimično i to razlog, ali manji deo.

„Više je reč o pokušaju da se utiče na opoziciju, da se unesu podele i nametnu teme koje nisu suštinske: ko ide sa kim, ko šta kaže. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da sve što je Vučić pokušao u ovih godinu dana nije mu dalo dovoljne rezultate, jer on ne bi najavljivao izbore ovako već bi 29. marta rekao: raspisujem sutra parlamentarne izbore", rekao je Stojanović.

Bursać: Dalje od izbora, bliže padu režima

Politikolog Dejan Bursać je posle lokalnih izbora krajem marta ocenio da smo dalji od vanrednih parlamentarnih izbora, ali da smo bliži kraju režima. Mišljenje mu se od tada nije promenilo i ne očekuje izbore u kratkom periodu, kazao je za portal N1.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić smatra da Vučić odlaže odluku o raspisivanju izbora da bi sebe stavio u centar pažnje, a objavu novog datuma za objavljivaje datuma izbora ocenjuje kao poruku koju šalje javnosti da on (Vučić) odlučuje o svemu.

"On (Vučić) zna da od njega zavisi datum raspisivanja izbora i s tom pričom sebe stavlja u centar pažnje. Svima šalje poruku: 'Ja sam ovde glavni i ja odlučujem o svemu, ja odlučujem da li će i kada biti izbora'. To što se u maju ne zna da li će biti izbora u julu, deo je tehnologije vladanja grupacije na vlasti", ocenio je Bešić.

Istakao je da Vučić ima problem jer više nema stabilno biračko telo.  

Ni direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić nije siguran da će izbora biti u julu, već veruje da je predsednik u situaciji – ako raspiše izbore kajaće se, ako ne raspiše – opet će se kajati.

"Mislim da on ima neku vrstu strepnje od jeseni, od potencijalne besparice koja može da se desi. Zato što taj model koji su oni uspostavili, taj rast po svaku cenu i to bustovanje BDP, ja mislim da to polako iscrpljuje svoje granice, zato što strane investicije dosta loše stoje... Privreda jako štuca, veliki vlasnici biznisa imaju u Srbiji problema, ekonomska likvidnost je sve lošija. A pitanje je dana kada će to da se spusti na nivo građana", ocenio je Ristić.

Samo jedni redovni izbori u eri SNS

Od dolaska SNS vlast građani su samo jednom glasali na redovnim parlamentarnim izborima i to u pandemijskoj 2020. godini. Poslednji održani izbori u decembru 2023. bili su ukupno četvrti vanredni, a ovi koji su pred nama, bili oni na leto, jesen ili zimu, biće peti vanredni.

Inače, to je bio jedini put da je vlast raspisala izbore za decembar, a ne za proleće kako to inače radi.

Bojan Klačar je uoči tih izbora ocenio da će vlast uvek pre birati proleće nego zimu, ali samo ako se stranački interes poklopi sa godišnjim dobom.

„Najpre, za očekivati je veću izlaznost zbog lepog vremena. Drugo, ljudi su izašli iz zimskog i malo depresivnijeg raspoloženja i drugačije (optimističnije) gledaju na pojave oko sebe. I na kraju, spisak problema sa kojim se suočavaju je obično manji nego zimi kada su na dnevnom redu visoki računi, grejanje, zima, zagađenje...“, kazao je 2023. Klačar.

Ono što je za sada izvesno je da predsednički izbori moraju biti održani najkasnije na proleće sledeće godine pošto predsedniku Vučiću mandat ističe 31. maja 2027. godine.

Zakon predviđa da izbori moraju da se raspišu 90 dana pre isteka mandata predsednika, a da od dana raspisivanja do dana glasanja ne može proći manje od 30 i više od 60 dana. Ako se uzme u obzir da se u Srbiji na glasanje uvek izlazi nedeljom, to znači da izbori moraju biti održani najkasnije 25. aprila 2027. godine, odnosno nedelju dana pre Uskrsa (2. maj 2027) koji će se sledeće godine poklopiti sa prvomajskim praznicima.

Postoje mišljenja da bi Vučić mogao da „skrati“ predsednički mandat i u decembru održi i parlamentarne i predsedničke izbore.

Stojanović, međutim, procenjuje da će predsednički izbori biti održani u redovnom terminu, u aprilu 2027. godine.

"Predsednički izbori, kladio bih se na april 2027. godine. Ne kažem da neće biti pokušaja da se parlamentarni izbori održe uz to, možda u decembru pokuša nešto, eventualno ‚na ludu sreću‘, jer ne može mnogo da se promeni od decembra do aprila", rekao je politikolog i dodao:

"Moram da napomenem da je velika greška mnogih komentatora koji kažu da će Vučić raspisati izbore kada mu bude odgovaralo – problem je što taj dan više ne postoji".

Izvor: N1