Nekoliko godina traje borba i bunt meštana Malog Izvora kraj Zaječara protiv izgradnje kamenoloma nadomak njihovog sela. Pokušavali su sve, od pregovora i lepe reči, preko protesta, pa sve do institucionalne borbe poštujući procedure.
Rezultati su bili šareni. Gradonačelnik je bio odlučan da će biti kamenoloma. Zatim je rekao da ga neće biti. Na kraju je prelomio da će ga ipak biti, jer neće njemu šačica seljaka da kvare privredni razvoj pod njegovom komandom koji se taman zahuktao. Ipak je on diplomirani ekonomista, čiji su privredno-razvojni podvizi neosporni i on najbolje zna šta je dobro za sve nas.
Raspoloženje meštana pomenutog sela je variralo, bar meni tako deluje kao posmatraču. Na početku beše zabrinutost, pa nada i olakšanje da se ipak odustalo od ovog projekta i na kraju očaj.
E, upravo iz tog očaja rodilo se ono što se desilo pre neki dan u našoj lokalnoj Skupštini. Videvši da su saterani u ćošak i da nemju više opcija na raspolaganju, meštani su posegli za jedinom preostalom. Skupili su se i upali u Skupštinu grada u trenutku kada se usvajao Plan detaljne regulacije za kamenolom.
Ovaj radikalni potez je dao rezultate i odbornici ipak nisu usvojili ovaj Plan. Pod pritiskom odbornici vladajuće većine ipak nisu smogli snage da dignu ruku za nešto što ugrožava nečiju imovinu i egzistenciju.
Protivljenje izgradnji kamenoloma je proisteklo iz bojazni meštana Malog Izvora da će im eksploatacija kamena nadomak sela trajno ugroziti obradivu imovinu koja je u okolini, kao i kuće u samom selu. Insistiranje da se baš tu izgradi kamenolom nema baš mnogo logike, sem da se radi o inatu i da bi se stranoj kompaniji smanjili troškovi transporta jer se nalazi blizu magistralne saobraćajnice. Kamenja bar iamamo svuda na pretek. Žrtvovati jedno selo i sudbine ljudi koji tamo žive zbog smanjenja troškova transporta je potpuno suludo iz aspekta zdrave logike.
Poznajući hazarderski ego našeg gradonačelnika pretpostavljam da se neće završiti na ovome. Naći će taj načina da uzvrati udarac ma koliko to bilo štetno za sve strane.
Dobra stvar koja je proistekla iz ovog nesvakidašnjeg događaja jeste da je kamenolom trasirao put i dao primer kako je jedino moguće izaći na kraj sa bezobrazlukom. Kada nas steraju u ćošak svojom bahatošću i beskrupuloznošću onda moramo posegnuti za njihovim oružjem. Pokazalo se da je sila jedini jezik koji oni razumeju i onda miševi podviju repove i sklanjaju se u svoje rupice. Klimoglavci i poslušnici okreću glavu i menjaju kurs.
Da li ćemo ovako morati za sve štetne odluke i politike koje će se plasirati u budućnosti još ćemo da vidimo. Možda će ipak neko staviti prst na čelo i odustati od svoje prakse bezobzirnosti u šta trenutno sumnjam.
Jedno je sigurno. Moj naklon do poda za ovakav iznuđeni, ali hrabar potez meštana Malog Izvora. Došlo je vreme da sila Boga moli, a kako stvari stoje biće ga još u budućem period.
Postavlja se pitanje da li ovako treba mnogo ranije, da li bi sprečili neke štetne stvari, umesto što smo se povlačili. Da li treba uvek da čekamo poslednji trenutak?
