Setva pšenice u Zaječaru “uoči Nove godine”
Ne treba odustati od setve pšenice, mada je optimalni rok prošao, ali treba znati da će kasna setva uticati na prinos strnih žita. Prinos posle 25. oktobra opada, a kod setve u drugoj polovini novembra, ili u decembru, prinos može biti niži za 30-40% u odnosu na optimalni rok.
Nepovoljne vremenske prilike uticale su na to da poljoprivredni proizvođači propuste optimalni rok za setvu pšenice. Optimalni rok je u oktobru, ranijih godina dešavalo se da setva kasni i da veći deo površina bude posejan u novembru, ali setva u decembru je zaista redak slučaj. Vladimira Vatovića iz Velikog Izvora zatekli smo na njivi. On kaže da mu je ovo prvi put da pšenicu seje “uoči nove godine” , a poljoprivredom se bavi celog života.
[caption id="attachment_30213" align="alignnone" width="672"]
foto: Glas Zaječara Vladimir Vatović iz Velikog Izvora[/caption]
Svestan sam činjenice da je optimalni rok prošao i da će kasna setva uzrokovati smanjen prinos, ali se u njivu do sada uopšte nije moglo ući. Prvo je bilo suvo, a onda je bilo blatnjavo. Poljoprivreda nije kancelarijski posao i mnoge stvari ne zavise od poljoprivrednika. Osuđeni smo na to da stalno gledamo u nebo, kad nam treba kiša, nigde je nema, a kada nam je potrebno suvo vreme, ona pada i tako u krug, kaže Vatović.
Poljoprivredni stručnjaci ističu da Setva pšenice izvan optimalnog roka dovodi do smanjenja prinosa. Osnovni razlog jeste upravo skraćivanje vegetacije. To donosi usporeni rast korena, koji ostaje plići, smanjuje se ukupno i produktivno bokorenje, biljke imaju manje vremena za formiranje potencijala za prinos (manji broj klasića u klasu), manja im je i fotosintetički aktivna površina, a u kritične faze formiranja i nalivanja zrna ulaze krajem juna i početkom jula.
Slavica Kodžopeljić, diplomirani inženjer ratarstva u Poljoprivrednoj stručnoj službi Agroznanje u Zaječaru istakla je međutim da je moguće obaviti setvu najkasnije do 15. decembra.
[caption id="attachment_30218" align="aligncenter" width="276"]
Slavica Kodžopeljić Agroznanje[/caption]
Moguća je setva u novembru, ali i u decembru, međutim neophodno je povećati količinu semena za 20 do 30 posto po hektaru i uz potpunu primenu agrotehničkih mera i povoljne vremenske uslove moguće očekivati smanjene, ali zadovoljavajuće prinose. Mi smo prošle godine radili ogled u kome je setva bila 12. decembra i sa povećanim unosom semena, uz primenu svih agrotehničkih mera i blagu zimu prinos je bio oko 4 tone po hektaru.
Slavica dodaje da je nekada zaječarski Poljoprivredni institut proizvodio fakultativne sorte pšenice koje su mogle da se seju i u januaru, ali da su zatvaranjem instituta nestale i te fakultativne sorte. Nešto slično danas radi i Institut u Novom Sadu, ali tih sorti nema dovoljno na tržištu.
Koren pšenice može da crpi vodu i hranu iz slojeva zemljišta od 60 do 90, pa čak i do 120 centimetara, dok je to kod kasno zasejanih useva moguće samo do 60-70 centimetara dubine, tako da će za dobar prinos biti potrebne padavine ili veštačko zalivanje u junu i julu naredne godine.
Zaključak je da ne treba odustati od setve, mada je optimalni rok prošao, i da treba računati i na to da će kasna setva uticati na prinos strnih žita. Prinos posle 25. oktobra opada, a kod setve u drugoj polovini novembra, ili u decembru, prinos može biti niži za 30-40% u odnosu na optimalni rok.
Ako se ovome dodaju i nesigurna i uglavnom niska otkupna cena žita i male subvencije države nije teško izračunati da će i naredne godine zaječarski i srpski poljoprivrednici biti u nezavidnom položaju.