Matična biblioteka "Svetozar Marković" obeležila Dan biblioteke

Jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji ,Matična biblioteka "Svetozar Marković" iz Zaječara obeležila je svoj dan.

Zaposleni u zaječarskoj biblioteci sa saradnicima i prijateljima u Radul begovom konaku obeležili su Dan biblioteke promocijom knjige “ Cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu“ autora dr Dejana Vukićevića a ujedno su i uručene nagrade i zahvalnice najredovnijim korisnicima i saradnicima zaječarske biblioteke.

Direktor biblioteke Boban Đorđević zadovoljan je poslom koji je biblioteka obavljala u toku ove godine.

Biblioteka je i ove godine uspešno radila, bilo je mnogo promocija, radionica...Redovno se javljamo na konkurse ministarstva kulture. Javili smo se na dva konkursa vrednosti 3.700.000 dinara što je ozbiljna cifra i koja je potpomogla rad biblioteke".

[caption id="attachment_29418" align="alignnone" width="696"] foto:glas zaječara[/caption]

Projekat u vrednosti oko 600 hijada dinara koji je dobila biblioteka odvojeno je za opremu za poslovanje koja će do kraja godine po rečima direktora biti instalirana i olakšati rad zaposlenima.

Drugi projekat u vredosti od 3 miliona 100 hiljada dinara odvojen je za tekuće održavanje biblioteke i radovi se privode kraju. Poslednje uređenje biblioteke je bilo pre skoro 50 godina"

O knjizi "Cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu" govorio je autor dr Dejan Vukićević.

U pitanju je pionirski posao, jer se kod nas gotovo niko do sada nije bavio cenzurom u bibliotekarstvu, dok su monografije koje se odnose na izdavaštvo prisutnije. Najbrutalniji obračun sa knjigom bio je u periodu inkvizicije sa indeksima zabranjenih knjiga. Autori cenzure se tada nisu krili, čak su se hvalili sprovodjenjem cenzure. Od tada do našeg doba cenzura je sve prikrivenija"

[caption id="attachment_29419" align="alignnone" width="696"] foto:glas zaječara[/caption]

Prvi pokušaji da se osnuje čitalište u Zaječaru datiraju iz 1860. godine. U to vreme je Ministar prosvete i crkvenih dela prepručio „da se u tom okružnom mestu čitalište ako ga nema zavede“. Međutim, zbog raznih okolnosti Čitaonica zaječarska je počela sa radom tek 27. novembra 1866. godine. Interesantan je podatak da se u svim aktima koji potiču iz Zaječara navodi termin „čitaonica“ a ne „čitalište“. Ovo je prvi slučaj u Srbiji i taj naziv je kasnije i u drugim mestima zamenio dotadašnji – čitalište.