Izbori u Zaječaru održani su 8. juna, a pobednik je… misteriozan skoro kao Bermudski trougao. Dok Gradska izborna komisija tvrdi da je sve proteklo regularno (kao i svaki put do sada, jer je poznato da su u Srbiji izbori bastion poštenja), iz svih delova grada, ali i sela, pristižu svedočenja o kupovini glasova, uceni, pretnjama i honorarnom radu u domaćem izdanju serije „Breaking Bad“ – samo što ovde niko ne kuva ništa osim lažne demokratije.
Prema izjavama svedoka, aktivisti Srpske napredne stranke, podmladak iz drugih gradova (jer lokalni SNS-ovci valjda više nemaju radne sate), mesecima su obilazili siromašne i nezaposlene ljude, gurajući im pod nos broj jedan sa glasačkog listića. Bilo je i novca, tvrde neki, po glavi glasača – 3.000 do 4.000 dinara. Kažu – sveže, domaće, iz budžeta možda, a možda i ne.
„Rekli su mi da će mi dati keš nakon što zaokružim broj 1. Ja sam zaokružio, slikao listić, i sad ih nema. Još sam platio taksi do Trnavca, pošto tamo glasam. Nema sada niti Bobana, niti para“, rekao je jedan ogorčeni glasač u Vražogrncu.
Da, Boban. Najveća misterija zaječarske političke (MITO)logije. On je navodno trebalo da isplati građane, ali je – u stilu meksičke sapunice – nestao bez traga. I sada ne znamo da li je završio na Bahamima, u Boru, ili jednostavno isključio telefon i gleda Netflix.
U međuvremenu, opozicija ne sedi skrštenih ruku. Pronašli su u kontejneru „nešto što liči“ na birački spisak. Tvrde, pripadao je Milanu Stankoviću, šefu SNS-a Zaječar. Takođe, pronađen je i jedan glasački listić sa već zaokruženim brojem jedan – što je logično, jer kad već prodaješ glas, što da se mučiš oko olovke.
Gradska izborna komisija, poznata po svom profesionalizmu i „nezavisnosti“, odbila je sve prigovore opozicije u rekordnom roku – brže nego što prosečan Zaječarac stigne do Niša kad mu treba magnetna rezonanca. Zato sada opozicija podnosi krivične prijave, ali tužilaštvo u Zaječaru šalje saopštenje u kojem kaže da „nije nadležno“. Možda čekaju da se javi Hag?
I dok se pravda premešta iz kancelarije u kancelariju kao školski dnevnik kad niko neće da primi jedinicu, večeras se najavljuje protest ispred Tužilaštva u Zaječaru. Policija već danima čuva Gradski upravni bunk… pardon, objekat, od besnih građana koji ne samo da su ostali bez demokratije, već i bez 3.000 dinara koje su, kako sami kažu, „već potrošili u glavi“.
„Kad sam dobio obećanje za pare, odmah sam planirao da vratim dugove. Sad ću morati da se snađem. Ko će da mi plati struju, vodu, hranu“, kaže drugi građanin, takođe anoniman, jer – Boban možda nije tu, ali sve sluša.
U međuvremenu, novinari „Glasa Zaječara“ trpe najstrašnije pretnje jer se usuđuju da pišu istinu. Očigledno je da u Zaječaru danas sloboda govora zavisi od toga koliko ti je jaka brava na stanu i imaš li bežični zvučnik da pustiš lavež pasa sa YouTube-a kad ti neko lupa na vrata.
Na kraju, kako bi rekao jedan lokalni aktivista:
„Ovo nije krađa izbora, ovo je umetnost. Mi ne krademo volju naroda, mi je samo oblikujemo.“ A narod… pa narod čeka Bobana.
