Siromaštvo je globalni problem koji pogađa milijarde ljudi širom sveta. Ono se ogleda u nedostatku osnovnih sredstava za život, kao što su hrana, voda, stanovanje i zdravstvena zaštita. Uzroci siromaštva su mnogobrojni i složeni, uključujući ekonomske nejednakosti, nedostatak obrazovanja, političku nestabilnost i prirodne katastrofe.
U Srbiji, siromaštvo je prisutno u različitim oblicima, iako je postignut određeni napredak u smanjenju broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Prema poslednjim podacima, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi oko 20 odsto, ali ekonomska nejednakost je i dalje značajna, posebno u ruralnim područjima i među starijom populacijom.
Timočka Krajina, uključujući zaječarski region, spada među najsiromašnije regione u Srbiji. Industrija je slabo razvijena, a mnogi stanovnici rade za minimalnu zaradu, dok mnogi žive od socijalne pomoći, zbog čega je životni standard nizak, a kupovna mož niska. Nedostatak ozbiljnih investicija i infrastrukture dodatno otežava situaciju, što dovodi do odliva mladih i radno sposobnih ljudi u potrazi za boljim životom. Stadion kao investiciju ne računamo, pošto još uvek nije odigrana utakmica. Jedino šta trenutno na stadionu radi – je svetlo 24 časa.
Zaječar – stazama održivosti: Održivost zdravstvenog sistema u Zaječaru. Ima li razloga za brigu?
Život u siromaštvu ili uz nizak životni standard znači svakodnevnu borbu za zadovoljenje osnovnih potreba, tvrde naši sugrađani.
“Nedostatak novca ograničava pristup kvalitetnoj hrani, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Ljudi se često suočavaju sa osećajem beznađa i socijalne isključenosti, što može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i opšte blagostanje. Kada non stop misliš šta da jedeš, kako da platiš račune, naravno da se to odražava da zdravlje čoveka. Svi živimo pod stresom”, tvrdi jedan Zaječarac koji nije želeo da kaže svoje ime.
Siromaštvo nije samo ekonomski problem, već i društveni izazov koji zahteva koordinisane napore vlada, nevladinih organizacija i međunarodne zajednice kako bi se stvorili održivi uslovi za bolji život svih ljudi. Sve ono što se kod nas ne radi.
Zaječar – stazama održivosti: Vazduh naš nasušni? Šta zaječarci udišu?
Za razliku od zaječarskog regiona, situacija u borskom je bolja. Prosečna plata je znatno veća u Borskom region, ali sa druge strane, rudarenje uništava prirodu, a o kvalitetu vazduha, tj kakav vazduh građani Bora i Majdanpeka udišu, pisali su gotovi sve slobodni mediji.
Prosečna bruto zarada u martu u Srbiji je iznosila 133.373 dinara, dok je prosečna plata bez poreza i doprinosa iznosila 96.913 dinara, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Rast bruto zarada u periodu januar-mart ove godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15 odsto nominalno, odnosno 8,8 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,9 odsto nominalno, odnosno 8,7 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za mart nominalno je veća za 13,3 odsto, a realno za 7,9 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 13,4 odsto, a realno za osam odsto, pokazuju ovi podaci.
Medijalna neto zarada za mart iznosila je 72.979 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Najniža prosečna neto zarada zabeležena je u Vranjskoj Banji i to 63.779, dok je najviša zarada u beogradskoj opštili Stari Grad od 176.499 dinara. U Zaječaru je prosečna plata iznosila 82.856 dinara.
Zaječar – stazama održivosti: Značaj infrastrukture za grad kao što je Zaječar
Podaci za Zaječarsku oblast kažu da su prosečne plate ispod republičkog proseka. Prosečna bruto plata bila je 109.291 dinara, a prosečna neto zarada iznosila je 79.007 dinara.
Prosečna bruto plata u Gradu Zaječaru za mart 2024. godine iznosila je 114 714 dinara. Neto plata je iznosila 82 856 dinara.
Najniže plate u Zaječarskom region ima Knjaževac, gde je prosečna neto plata iznosila tek 71.562 dinara.
Očekivano, najviše plate ima Beograski region, 124.118 neto. Na drugom mestu je Novi Sad sa 116.695 dinara, dok se na trećem mestu nalazi Bor sa 114.801 dinar.
Zaječar sa gotovo 100 evra manjom platom od proseka, spade u siromašan region. Nema industrije, nema fabrika, a poslovi koji se uglavnom nalaze, kreću se oko minimalca.
Zbog toga je informacija o prosečnoj zaradi u Zaječaru od 82.526 dinara, po Republičkom zavodu za statistiku, izazvazvala urnebesne komentare na društvenim mrežama.
“Ko to ima? U kojoj državi? Prosek je da od sarme dobili samo miris i listove kupusa. Gde, u kom gradu? Dobar vic. Biju ko nema. Ekonomski tiger, svaka čast za cifru. Moj deda sa 82 i ja sa 28. Zajedno po 50 i još uvek jurimo devojke i igramo tenis. Da li da se smejem ili da plačem. Prosek kao moje dve plate”, glasili su samo od nekih komentara na društvenim mrežama.
U prilog tome, da se u Zaječaru loše živi, govori to da su centralne ulice pune sekund hend šopova, dok na desetine lokala stoji prazno sa natpisima “lokal na izdavanje”.
O odlasku ljudi “preko grane” već je pisano više puta. Trend postaje da sve više obrazovanih napušta Zaječar, i to bukvalno cele porodice.
Prema rezultatima poslednjeg popisa, na teritoriji grada Zaječara živi 48.621 stanovnik, što je za skoro 11.000 stanovnika manje nego prema popisu iz 2011. Godine.
Što se tiče Zaječarske oblasti, ukupan broj stanovnika na ovoj teritoriji je 97.778, u Zaječaru 48.621, u Knjaževcu 25.459, u Sokobanji 13.325 i u Boljevcu 10.373.
Broj popisanih domaćinstava u Zaječaru je 18.789, a broj stanova 29.198.
Da situacija nije najsjanija govori podatak koliko građana grada na Timoku koristi hranu iz Narodne kuhinje.
Prema podacima dobijenih iz Crvenog krsta u Zaječaru, hrana se vozi u 33 sela, jednom nedeljno.
U selima ima 298 korisnika i taj broj varira. Prošlog meseca je bilo 309. Neko nažalost premine, nekog preuzmu deca. Uglavnom su to stari ljudi – 90 odsto, osobe sa invaliditetom, stare i nepokretne osobe.
Grad ima 250 korisnika ali taj broj ide i do 300 tokom godine. Broj korisnika ukupno, varira od 550 do 600 to je neki okvir. Ima oko 120 deteta. Deli se i dodatna hrana iz Maxija preko banke hrane, skoro svake nedelje. Tu je i polovna garderoba, i šta već narod donira.
Srbija nema strateški dokument za smanjivanje siromaštva već 14 godina, a oko 15 godina nemamo strategiju socijalne zaštite, a to su dva ključna dokumenta koja bi trebalo da doprinesu rešavanju problema siromaštva, izjavila je nedavno psihološkinja i istraživačica Fondacije „Centar za demokratiju“ Sarita Bradaš.
Ona je na debati „Inicijativa za donošenje strategije socijalne zaštite“ istakla da poslednji podaci Ujedinjenih nacija (UN) o apsolutnom siromaštvu pokazuju da je 12,1 odsto, odnosno stanovništva u Srbiji tokom 2023 godine bilo u situaciji apsolutnog siromaštva odnosno sebi nije moglo da priušti ni osnovne životne potrebe.
„To je ono što ne iznenađuje, jer smo bili svedoci krize koja je nastupila tokom pandemije kovida-19, pa krize izazvane ratom u Ukrajini i naših specifičnosti inflacije koja se dugo zadržava na ovim prostorima“, rekla je Bradaš.
Ni grad Zaječar nema strategiju protiv siromaštva, a da li će je biti, videćemo u narednom periodu.
“Ovaj projekat realizuje Fondacija Iskorak, a finansiran je od strane C.S, Mott fondacije, u okviru Programa za lokalna rešenja globalnih izazova (Global Challengers – Local Solutions), koji vodi Akademija za razvoj filantropije u Poljskoj”.
