Selo Krivelj nestaje, a država ćuti dok se rudnici šire

Stanovnici sela Krivelj kod Bora i dalje čekaju odgovor države na pitanje koje postavljaju godinama - gde će živeti nakon širenja rudarskih aktivnosti. Dok se kuće ruše, a meštani ostaju bez svojih domova, rešenje za preseljenje sela još nije pronađeno, upozorava aktivistkinja Jasna Tomić.

Kako ističe, u protekle dve godine nije došlo do pomaka u rešavanju problema sa kojima se suočavaju stanovnici Krivelja i drugih ugroženih sela, piše Insajder.

„Stanje na terenu se u zadnje dve godine nimalo nije promenilo na bolje. I dalje je zid ćutanja. Niti lokalna samouprava, niti Ministarstvo rudarstva, niti Vlada Republike Srbije, niti druga ministarstva nisu nam se obratili, niti smo uspeli da dođemo do bilo koga kako bismo rešavali nagomilane probleme“, rekla je Tomić.

Prema njenim rečima, kompanija Ziđin odgovornost za preseljenje stanovništva prebacuje na državu, dok se na terenu nastavljaju rušenja otkupljenih objekata.

„Prošle nedelje u jednom danu srušeno je deset kuća u Krivelju. To su objekti koji jesu otkupljeni, ali se apsolutno ništa nije radilo po pitanju rešavanja preseljenja sela“, navela je ona.

Tomić kaže da su meštani izgubili strpljenje čekajući rešenje i da mnogi pristaju na odlazak bez zajedničkog plana za budućnost sela.

Ona podseća da je preseljenje trebalo da obuhvati više naselja, među kojima su Krivelj, Oštrelj, Slatina i Bučje, ali da je čitav proces praktično zaustavljen nakon neuspelih pokušaja da se pronađe lokacija za novu zajednicu.

Govoreći o odnosu institucija prema građanima, Tomić tvrdi da meštani često ne dobijaju reakciju ni kada prijavljuju probleme na terenu.

Kao primer navela je rušenje kuća i odlaganje građevinskog materijala u blizini škole, zbog čega su, kako kaže, pozivani policija i komunalne službe.

„Sa upozorenjima i sa pozivom na policiju i Komunalnu policiju apsolutno se niko nije odazvao“, rekla je Tomić.

Problemi iz Bora stigli do Strazbura i Ujedinjenih nacija

Jasna Tomić je početkom juna učestvovala na Evropskoj konferenciji o zaštiti ljudskih prava i životne sredine u Strazburu, gde su predstavnici organizacija iz Srbije govorili o posledicama rudarskih projekata.

„Mislim da smo strašno postali vidljivi. U Strazburu nismo bili samo mi iz sela Krivelj, već predstavnici različitih udruženja iz Srbije koji su iznosili probleme sa kojima se suočavaju“, kazala je ona.

Kako navodi, zaključci sa konferencije biće predstavljeni krajem juna pred Savetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, zajedno sa izveštajem eksperata UN koji su prošle godine boravili u Borskom okrugu.

Tomić smatra da takvi međunarodni izveštaji mogu da utiču na poslovanje kompanija koje posluju u regionu.

„Jedan takav izveštaj gde se kaže konkretno koja kompanija na kom lokalu šta radi, pre svega može da inicira investitore koji finansiraju rad kompanije da obrate pažnju u šta se i kako ulažu sredstva“, ocenila je.

„Na lokalu je Divlji zapad“

Govoreći o sprovođenju zakona u Borskom okrugu, Tomić tvrdi da institucije ne obavljaju svoj posao na adekvatan način.

„Na lokalu je Divlji zapad. Ni lokalna samouprava ne štiti stanovništvo, niti su inspekcijski organi ti koji sprovode svoje poslove“, rekla je.

Ona navodi da su stanovnici više puta upozoravali rudarsku inspekciju na širenje površinskog kopa prema naseljenim područjima, ali da odgovora nije bilo.

Poseban problem, prema njenim rečima, predstavlja širenje kopa prema kriveljskom groblju.

„Ovog proleća urušavale su nam se grobnice i padali spomenici. Obratili smo se komunalnoj inspekciji, ali je predmet stavljen u fioku. Nijedna institucija neće da nam pomogne da ostvarujemo svoja prava“, istakla je Tomić.

Ekonomska zavisnost od rudnika

Komentarišući činjenicu da veliki broj građana Bora i okoline podržava rudarske projekte zbog zaposlenja, Tomić kaže da je stanovništvo postalo zavisno od rada u rudniku.

„Starosedelačko stanovništvo dovedeno je u situaciju da bude zavisno od rada u rudniku, jer više nema obradivih površina, a mladima je lakše da se zaposle u Zijinu“, navela je.

Ipak, smatra da pravo na posao ne sme da isključi pravo na zdravu životnu sredinu i dostojanstven život.

„Jedno je rad u rudniku, a drugo pravo na normalan život“, poručila je.

Turistički potencijal uprkos rudarskim projektima

Govoreći o turizmu, Tomić ističe da istočna Srbija i dalje privlači posetioce zahvaljujući prirodnim lepotama koje se nalaze van rudarskih zona.

„Borsko jezero, Lazareva pećina, planina Stol i Gornjanska visoravan i dalje su jedne ušuškane oaze“, rekla je.

Dodaje da je, uprkos problemima sa zagađenjem i širenjem rudnika, moguće pronaći rešenja ukoliko bi postojala spremnost za dijalog.

„Mislim da bismo vrlo lako našli rešenja, ali mi nismo imali sagovornike ni na lokalu, ni na nivou države, ni sa ministarstvima“, ocenila je.

Na kraju razgovora poručila je da stanovnici ugroženih sela ne odustaju od borbe za očuvanje svojih zajednica.

„Mi Krivelj, Oštrić i Slatinu ne damo. Znamo da ćemo možda morati na neko novo mesto, ali znamo i da moramo da nastavimo da živimo negujući sve ono što su nam na ovaj način uzurpirali“, zaključila je Jasna Tomić.

Izvor: Insjader