Pavle Dimitrijević: Niko neće braniti naše pravo, osim nas samih

"Primer Zaječara mora da bude za građane otrežnjujući - da niko neće braniti naše pravo, osim nas samih", rekao je za N1 Pavle Dimitrijević povodom političke krize koja je nastala u tom gradu od lokalnih izbora prošle godine - odnosno koja traje gotovo devet meseci.

Nakon devet meseci pauze, odbornici Skupštine grada Zaječara ponovo su jutros ušli u skupštinske klupe. Treća sednica lokalnog parlamenta na dnevnom redu ima 19 tačaka, među kojima i potvrđivanje mandata odbornika.

To je prvo okupljanje odbornika od kada je Ustavni sud usvojio žalbu Srpske napredne stranke (SNS) i tako poništio odluka Višeg suda u Zaječaru koja se odnosila na nezakonitu verifikaciju mandata.

Međutim, Ustavni sud do sada nije odlučivao o žalbama koje se tiču regularnosti tih izbora, a nakon kojih je Crta saopštila da je bilo toliko nepravilnosti da proglašeni rezultati ne odražavaju volju birača.

Kako ističe Pavle Dimitrijević povodom tog slučaja, Ustavni sud, nažalost, uopšte nije ni odlučivao, niti razmatrao o tome da li je sam izborni proces bio zakonit ili ne.

"Nije se izjasnio po predmetu koji je podnet od strane građanke Zaječara, a gde su date konkretne informacije, primedbe ali i opisane nepravilnosti koje se odnose na sam izborni proces tog dana. Umesto toga, Ustavni sud izabrao je da odlučuje po ustavnoj žalbi SNS-a. A ta upitna legitimnost koja je postojala još od samog izbornog dana, taj znak pitanja je dodatno opterećen selektivnom pravdom tokom prethodnih devet meseci i zbog toga Zaječar nastavlja da funkcioniše u 'nepravnom' statusu. Kompletna situacija je zaista presedan i definitivno će biti predmet proučavanja - u negativnom smislu", objašnjava sagovornik N1.

Kako dodaje, "čekalo se na određeni sled događaja, odnosno kupovalo se vreme" - što je jedini način, kako kaže Dimitrijević, da "vlast izađe iz ove situacije".

"I zbog te kupovine vremena se nisu raspisali novi izbori u Zaječaru, a koji su morali biti neka logična posledica. Mogu samo da se nadam da slično neće biti primenjeno i na nekim drugim izborima, ali ne isključujem to", kazao je Dimitrijević.

Upitan o samom izbornom rezultatu, Dimitrijević upravo naglašava prethodno pomenuto pitanje selektivnosti, odnosno selektivnu pravdu - ili nepravdu.

"Ne može se reći da izborni rezultat nije bio sporan, ni sa praktične, a usudio bih se da kažem ni sa formalne strane. Jer su Ustavnom sudu predate informacije, ali i dokazi koji ukazuju šta nije bilo u redu sa samim izbornim procesom tog dana. I Ustavni sud je mogao to da odbaci, ali nije ni razmatrao. I to jeste upravo ta selektivnost, koja takođe predstavlja političku odluku, odnosno da se izvuče samo jedan predmet i da se po tome reši situacija u Zaječaru", rekao je Dimitrijević.

Kako ističe, dok je Ustavni sud odlučivao o žalbi SNS-a, "istovremeno imamo nepravilnosti koje nisu rešene".

"Deo Crtinih krivičnih prijava su odbačene, i to onaj deo koji je vezan za ponašanje, odnosno nerad biračkih odbora. I dalje su u postupku one koje se odnose na mešanje kvazi posmatrača u rad biračkih odbora, a mi i dalje ne znamo šta se dešava sa prijavama o kupovini glasova. Iz cele te situacije ponovo je ishod taj da niko nije kriv, a zapravo se ni o čemu nije ni odlučivalo. I to je ono što zapravo boli", smatra sagovornik N1.

Šta očekivati od budućih izbora?

Upitan o nekim budućim izborima, odnosno šta primer Zaječara poručuje javnosti u Srbiji, Dimitrijević napominje da ovakvi primeri, odnosno nepravilnosti "ne smeju da padnu u zaborav".

"Da ljudi u Zaječaru, i ne govorim samo o predstavnicima opozicije, nisu izneli pitanje legitimnosti izbora u prvi plan, ništa od ovoga se ne bi dešavalo i ne bi bio poslat izazov samim institucijama da se o ovome izjasne. Mi na narednim izborima taj izazov moramo da pojačamo utemeljenim prijavama i kontrolom izbora, kako bi učinili da se naše pravo zaštiti", rekao je Dimitrijević.

Kako dodaje, povodom samog izbornog procesa, bez promena koje se odnose na prestanak politike nekažnjivosti, drugačijeg rada tužilaštva i policije, neravnoporavnosti u medijim - "mi ne možemo da govorimo da postoje pravi pomaci".

"Nisu u pitanju samo goli propisi, članovi, akti... Nama je pitanje kako se ponašaju politički akteri i da li ti propisi mogu da ih nateraju da se ponašaju drugačije, a do sada smo videli da je to nemoguće", zaključuje Dimitrijević.

Izvor: N1