Reklame

Dinar po dinar, za sada neprimetno i ne u talasu kao jesenas, u Srbiji poskupljuju razne vrste mesa a prognoze stručnjaka i proizvođača kažu da se više cene ne mogu izbeći uprkos ograničenju koje je Vlada naložila za neke kategorije.

Glavne uzroke analitičari vide u globalnim kretanjima na tržištu energenata i inputa u proizvodnji stočne hrane, ali ne isključuju ni uticaj lokalnih faktora, poput za farmere demorališućeg uvoza polutki iz zemalja gde su subvencije daleko izdašnije nego kod nas.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, ukazuje da je gas neverovatno poskupeo, cene nafte takođe su otišle visoko, a ne zna se dokle će taj rast da ide. Dodaje da je drastično skočio i kukuruz koji se koristi za stočnu hranu, ostale komponente takođe a to su berzanske robe na čije cene ne može da se utiče.

– Prema tim inputima usklađivaće se i cene hrane kod nas, pa i mesa, a već sada je svetska organizacija za hranu i poljoprivredu, FAO, objavila da je hrana u svetu poskupela za 21 procenat. Kod nas bi veći uvoz doprineo da padne cena, ali mi sada ne uvozimo previše mesa, a retko se ko i odlučuje da izveze svoje proizvode, svi gledaju svoje bilanse. Država je uradila šta je mogla, ograničila je cenu svinjskog buta na novembarsku i ta uredba je produžena, ali je moguće poskupljenje svinjske plećke jer je smanjen uvoz. Ona se koristila za preradu, a kako mi nemamo dovoljne količine plećke, nemamo samodovoljnost u toj proizvodnji jer pokrivamo oko 90 odsto potreba, nedostaje nam tih deset procenata što se automatski odražava na cenu – kaže Budimirović.

Dodaje da će neizvesnost trajati sve dok se ne vidi kako će se odvijati prolećna setva kukuruza, soje i suncokreta i dok se ne proceni berba na jesen, jer su to parametri koje treba pratiti. Ipak, upozorava da bi morali da se urade bilansi neophodnih inputa, koliko nam je čega potrebno, na primer dizela za setvu, berbu i da se to obezbedi kako bi radovi u agraru mogli da se obave. Kaže i da svi prognoziraju kako će ovo biti dobra godina u poljoprivredi, ali jedno nevreme u toj fabrici pod otvorenim nebom, može sve da poremeti.

– Očekujemo povećanje cena mesa u maloprodaji, a već sada polako poskupljuje svinjetina ne samo u prodavnicama već i u otkupu. Farmeri traže 185 i 190 dinara za kilogram žive vage, toliko je dostigla proizvodna cena, a klaničari na to ne pristaju i još uvek daju 170 do 175 dinara. Doduše, pre dve nedelje cena je bila 160 a pre tri i više, 150 dinara. Dugo je otkup vršen i za 130 dinara a proizvodnja je koštala 170 – kaže za Danas Predrag Božin iz kompanije Kamendin i naglašava da taj rast u otkupu žive stoke mora da se odrazi na cene u prodavnicama.

On ističe da u celom ciklusu proizvodnje i prodaje mesa, farmeri dobijaju najmanje i može da ih spasi jedino ako imaju zaokružen ciklus.

– Farme svinja su poslednjih godinu i po dana u minusu a junadi dve i po godine. Oni preživljavaju samo ako imaju zemlju koju mogu da obrađuju na konto tih farmi, time se ispomažu a ako imaju samo zemlju onoliko koliko imaju grla, koliko im je država dala za potrebe farme, onda su u minusu ili možda dođu do neke nule. Veliki klaničari su u plusu, posebno oni koji i uvoze da bi popunili kapacitete. Oni na račun tog uvoza veštački smanjuju cenu i prelivaju je na domaće farmere kojima je ona ispod troškova proizvodnje – objašnjava Božin.

Naglašava da je pametan potez države bio to što je zabranila izvoz kukuruza jer ne samo da će ga tako biti za domaće potrebe već mu se i cena sada polako vraća u normalnije okvire. Ipak, ostali inputi u toj proizvodnji ne padaju pa je izvesno da će podići cenu mesa u domaćim trgovinama, što će krajnji ceh globalne krize opet da se svali na leđa potrošača.

Šarenilo u trgovinama

Domaće prodavnice nemaju ujednačene cene mesa pa je nemoguće utvrditi gde je ponuda najpovoljnija. Ako su u jednom lancu jeftinije neke kategorije na primer pilećeg mesa, u drugom će biti popust za preostale vrste. Tako se u najvećim trgovinama jagnjetina kreće od od 800 do 900 dinara za kilogram, ali nje nema uvek i svuda u redovnoj prodaji niti spada u traženije vrste mesa. Junetina se kreće od nekih 750-770 dinara za rebra do 1.130 za plećku bez kostiju. Najjeftinije svinjsko meso, ne računajući ono na akcijama, jesu leđa sa kostima, oko 500 dinara, a među najskuplje spada svinjski file, oko 800 dinara za kilogram. Piletina se već kreće oko 300 dinara, ali su grudi između 400 i 500 a bataci sa karabatacima oko 350-380 dinara.

Junetina kreće u Drač

U drugoj polovini marta trebalo bi da krene domaći izvoz žive junadi i goveđeg mesa za Albaniju, pošto je dogovor o tome postignut između Industrije mesa „Kazazi“ iz Drača i Udruženja „Agroprofit“, objavio je novosadski Dnevnik. Kako se navodi, klaničari iz Albanije obišli su više farmi u Srbiji. Zadovoljni su ponudom, ocenivši je kao najbolju u regionu, pa se ovdašnji tovljači nadaju da će spram robe dobiti i dobru cenu. Prema procenama, kilogram žive vage junadi mogao biti između 2,65 i 2,8 evra, što je malo više u odnosu na region.

Izvor: Danas