Od momenta kada je registrovana prva osoba zaražena virusom Kovid-19, život kakav poznajemo se zauvek promenio. Drugačije radimo, drugačije kupujemo i plaćamo račune i, konačno, drugačije učimo. Naime, navedena pandemija je ozbiljno uticala na obrazovanje i način odvijanja nastavnog procesa. Težište je sada na primeni savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, a sve sa ciljem da se nastavni proces, i u uslovima krize, odvija što je moguće normalnije. Međutim, bez obzira na izmenjene uslove života, određene brige su ostale iste, kao što je na primer briga maturanata vezana za izbor i upis na odgovarajući fakultet. Tim povodom smo razgovarali sa prof. dr Gabrijelom Popović i prof. dr Darjanom Karabaševićem iz Zaječara, koji predaju na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije – MEF u Beogradu.
Prvo pitanje, koje se samo po sebi nameće, jeste kako ste odlučili da se bavite nastavničkim pozivom?
G.P.: Moram priznati da je u konkretno mom slučaju, na neki način to bio logičan sled. Osnovnu školu “Ljuba Nešić” u Zaječaru i srednju Ekonomsko-trgovinsku školu u istom gradu, završila sam kao nosilac Vukove diplome i učenik generacije. Oduvek sam bila sklona istraživanju i učenju, ali tada još nisam imala jasnu sliku o tome čime bih želela da se bavim u budućnosti. Tokom studija i na početku moje akademske karijere snažan uticaj na moje profilisanje kao nastavnika i istraživača imala su moja dva draga profesora. U pitanju su prof. dr Nedeljko Magdalinović i prof. dr Dragiša Stanujkić, naučnici svetskog renomea, koji su ostavili snažan pečat na mene kao studenta i saradnika. Učiti od njih bilo je pravo zadovoljstvo i slobodno mogu reći da su me oni inspirisali da nastavim da gradim akademsku karijeru i da se bavim ovim poslom.
D.K.: Motivi koji su mene usmerili u oblast visokog obrazovanja se gotovo u potpunosti poklapaju sa motivima moje koleginice. Naime, pre akademske karijere stekao sam dragoceno iskustvo radeći na poziciji rukovodioca Vip centra u međunarodnoj kompaniji “Vip mobile” koja je deo A1 Telekom Austria grupe. Osim toga, zahvaljujući prof. dr Dragiši Stanujkiću, privukla me je nauka i izučavanje raznih fenomena vezanih za odlučivanje, informacione tehnologije i savremeno poslovanje. Dakle, moj razlog za ulazak u oblast obrazovanja je dvojak: želeo sam studentima da prenesem iskustva i znanja iz prakse, kao i da se bavim istraživanjem vezanim za oblast menadžmenta i informacionih tehnologija. Osim teorijskih znanja, smatram da studenti treba da budu upoznati i pripremljeni za rešavanje praktičnih poslovnih problema, jer će samo tako moći uspešno da reaguju na promene i da upravljaju njima.
Molim vas da se osvrnete na trenutnu situaciju u obrazovanju izazvanu pandemijom Koronavirusa.
G.P.: Verujem da nisam u krivu ako kažem da je pandemija uzdrmala čitav svet, odnosno sve segmente života i rada, a ne samo obrazovanje. Pojedine situacije koje su bile rezervisane za scene iz naučno-fantastičnih filmova, nažalost postale su naša realnost. I sam obrazovni proces se izmestio iz realnih okvira u virtuelne. Naravno, postojala je praksa primene odgovarajućih platformi u izvođenju nastave, pogotovo u oblasti visokog obrazovanja, ali je to više bila svojevrsna dopuna tradicionalnog oblika nastave. Međutim, Korona je dovela do toga da je učenje na daljinu postalo primarni oblik realizacije nastavnog procesa, a pošto pandemija još uvek nije pod kotrolom, izgleda da će tako ostati i u budućem periodu. S obzirom na to da je učinjen brzi iskorak od tradicionalnog ka online načinu učenja, svakako je bilo za očekivati da će se pojaviti i određeni problemi. Međutim, kako vreme protiče, većina problema biva prevaziđena, a mogu se i sagledati prednosti novog načina učenja.
D.K.: Nadovezaću se na deo vezan za prednosti i nedostatke online učenja, a kao primer ću iskoristiti fakultet na kome sam zaposlen. Svakako da nedostaje tradicionalni kontakt sa studentima u prostorijama fakulteta, ali to se dosta uspešno prevazilazi primenom Zoom i Google Meet platformi. Pored toga, uz pomoć Moodle platforme, studentima su nastavni materijali uvek dostupni. Na taj način studentima je omogućeno da istim pristupe onda kada njima odgovara, što je posebno od značaja zaposlenim studentima. Moderan oblik nastave pomera težište sa predavača na studenta. U tom smislu, predavač usmerava studenta i pomaže mu da uspešno rešava odgovarajuće zadatke i probleme iz prakse, te tako student bolje usvaja odgovarajuće veštine i tehnike. Informatička pismenost je izuzetno važna, i to ne samo u smislu trenutne situacije. Korišćenje informacionih tehnologija ruši barijere i podiže način realizacije obrazovnog procesa na jedan viši nivo, kada čak ni fizička distanca ne predstavlja nepremostivu prepreku.
Kao što smo rekli, vi predajete na MEF fakultetu. Možete li nam reći nešto detaljnije o samom fakultetu i studijskim programima koje nudi. Na koji način se odvija rad sa studentima?
G.P.: MEF fakultet predstavlja jednu od institucija Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Fakultet je akreditovan za izvođenje nastave na osnovnim akademskim i master akademskim studijama iz oblasti ekonomije, menadžmenta i informacionih tehnologija. Takođe, MEF poseduje akreditaciju i za izvođenje nastave na doktorskim akademskim studijama u oblasti menadžmenta i biznisa. Bliže informacije o strukturi studijskih programa i zvanjima koje stiču svršeni studenti se nalaze na zvaničnom sajtu fakulteta – mef.edu.rs. Izvođenje nastave se u normalnim uslovima izvodi u smart slušaonicama fakulteta koje su opremljene najsavremenim nastavnim sredstvima. Pored navedenog, fakultet poseduje biblioteku koja raspolaže velikim brojem štampanih i udžbenika u elektronskom formatu, vezanih za oblasti koje se izučavaju na MEF-u. Takođe, Moodle platforma, na kojoj se bazira nastavni proces u postojećim uslovima, obuhvata nastavni material za sve godine studija i sve studijske programe. U cilju omogućavanja studentima da što bolje razumeju gradivo, pripremljene su prezentacije koje su praćene glasovnim objašnjenjima nastavnika, a dostupna su i video predavanja. Praktikuje se i organizovanje online predavanja i konsultacija u realnom vremenu putem prethodno navedenih platformi. Sam nastavni proces se zasniva na poštovanju principa Bolonjske deklaracije koja podrazumeva sticanje poena na osnovu realizacije predviđenih predispitnih obaveza koje obuhvataju: pohađanje nastave, polaganje kolokvijuma, izradu seminarskih radova, projektnih zadataka i tome slično. Drugim rečima rečeno, svako angažovanje studenata je adekvatno vrednovano. Studenti se podstiču da aktivno učestvuju u različitim aktivnostima koje MEF organizuje u vidu raznih kreativnih radionica, studentskih konferencija i ostalih vannastavnih aktivnosti. Na fakultetu funkcioniše Klub programera koji omogućava svim zainteresovanim studentima da prošire i primene svoja znanja u praksi. Pored toga, studenti koji se istaknu i pokažu afiniteta ka naučnoistraživačkom radu bivaju angažovani na MEF-u, koji na taj način stvara kvalitetan naučnoistraživački podmladak. Primeri toga su Đorđe Pucar i Luka Ilić koji su, još kao studenti, zajednički kreirali robota koji može da nosi teret do 50 kg (detaljnije: pogledajte na ovom LINKU ). Kao perspektivni mladi istraživači trenutno su angažovani na fakultetu kao saradnici u nastavi, a pomenutim Klubom programera rukovodi Luka Ilić, koji je i sam bio njegov član tokom studija.
Kada govorimo o naučnoistraživačkom radu, ostvareni rezultati MEF-a u tom pogledu su zaista vredni pažnje. Recimo, samo Vi prof. Karabaševiću imate preko trideset radova u časopisima referenciranim na SCI/SSCI listama, a prof. Popović trinaest. Pored toga, vaši radovi su izuzetno citirani od strane međunarodne naučne zajednice, što potvrđuje njihov kvalitet. Kao prodekan za naučnoistraživački rad možete li se osvrnuti na to?
D.K.: Da, mogu potvrditi da je MEF u poslednje tri godine ostvario zaista zapažene rezultate što se naučnoistraživačkog rada tiče. Postavljeni ciljevi vezani za naučnu produkciju su u potpunosti ispunjeni. Samo tokom 2020. godine ostvareno je preko 180 naučnih rezultata, od čega je 21 rad objavljen u časopisima sa SCI/SSCI lista, što je izuzetan uspeh. Vi ste sada istakli moje i radove koleginice Popović, ali ja moram reći da i ostale kolege nastavnici imaju više nego zadovoljavajuću produkciju kvalitetnih naučnih radova koji su objavljeni u renomiranim domaćim i svetskim časopisima. U realizaciji naučnoistraživačkih aktivnosti nastavno osoblje ima punu podršku fakulteta na čelu sa dekanom prof. dr Tomislavom Brzakovićem i Predsednikom saveta fakulteta prof. dr Miodragom Brzakovićem. Naučnoistraživačke aktivnosti se realizuju primenom timskog rada u mešovitim timovima koje sačinjavaju nastavnici, saradnici i studenti. Jedno od ključnih opredeljenja MEF-a jeste stvaranje kvalitetnog naučnoistraživačkog podmlatka sposobnog da samostalno sprovodi odgovarajuća istraživanja i dâ određeni doprinos srpskoj i svetskoj nauci. U tom pogledu naše kolege nastavnici i mi nastojimo da podelimo iskustva vezana za naučnoistraživački rad i podstaknemo angažovanje i što lakše uključivanje mladih kolega u realizaciju istog. Kvalitetni naučnoistraživački rezultati predstavljaju imperativ kome treba težiti i koje treba promovisati, jer će samo na taj način srpska nauka i naučnici biti prepoznati i u svetskim okvirima. U tom smislu, ne mogu a da se ne osvrnem na uspešnu saradnju koji smo prof. Stanujkić, prof. Popović i ja ostvarili sa eminentnim naučnicima iz drugih zemalja, da pomenem samo neke od njih: prof. dr Edmundas Kazimieras Zavadskas i prof. dr Ieva Meidute- Kavaliauskiene sa Tehničkog univerziteta Vilnius Gediminas iz Litvanije, prof. dr Florentin Smarandache sa Univerziteta u Novom Meksiku u Sjedinjenim Američkim Državama, prof. dr Alptekin Ulutaş sa Univerziteta Sivas Cumhuriyet iz Turske. Takođe, moj prethodno navedeni tim i ja smo imali prilike da sarađujemo sa Mahmutom Bakirom i Şahapom Akanom, studentima doktorskih studija iz Turske i pružimo im pomoć u realizaciji njihovih naučnoistraživačkih aktivnosti. Uz to, moram navesti da smo prof. Stanujkić i ja učesnici na projektu koji je prijavljen za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Indije. Rukovodilac navedenog projekta je čuveni prof. dr Predrag Stanimirović sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Niša. Međunarodna saradnja u oblasti realizacije naučnih istraživanja je izuzetno važna, jer se samo tako mogu ostvariti rezultati koji će biti zapaženi u širim okvirima.
Šta biste za kraj ovog razgovora poručili maturantima i budućim brucošima?
G.P.: Hauard Gardner je rekao: ”Ako mislite da je obrazovanje skupo, pokušajte da procenite koliko košta neznanje”. Ja se sa navedenim u potpunosti slažem. Neko se možda neće složiti, ali na kraju pravi kvalitet i obrazovanje jesu ono što svako prepozna. Nastojte da budete najbolja verzija sebe, budite radoznali i uvek težite novim saznanjima. I naravno, nadam se da ćete prepoznati naš fakultet kao pravi izbor za vas.
D.K.: Sam upis i završetak fakulteta, ne znači da ste sa učenjem završili. Savremeni uslovi života i rada nameću potrebu za stalnom edukacijom i razvojem i to ne treba zanemariti. MEF je to prepoznao jer je MEF fakultet za 21. vek. Očekujemo vas! Dobrodošli!
