Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja SVETIH ČETRDESET MUČENIKA IZ SEVASTIJE
Povodom ovog praznika u Grobljanskoj crkvi na Starom groblju u Zaječaru biće služena Sveta arhijerejska liturgija pređeosvećenih darova sa početkom u 8.30 časova. Liturgiju će služuti njegovo preosveštenstvo Episkop Timočki gospodin Ilarion.
Tri stotine i dvadesete godine, u vreme cara Likinija, u gradu Savastiji u Jermeniji, četrdeset vojnika jednog puka prešlo je u Hrišćanstvo, baš u vreme kada je car izdao izričitu naredbu da se svi moraju klanjati rimskim paganskim bogovima i prinositi im žrtve.
Kada je ova naredba bila pročitana i u vojsci, četrdeset, inače hrabrih i dobrih vojnika, izjaviše da se oni neće klanjati rimskim bogovima, jer su Hrišćani. Svih četrdeset vojnika bejahu izvedeni pred upravnika grada, koji ih je najpre savetovao da se odreknu svoje vere, no kada su oni odbili ove savete i pored predočenih muka koje ih čekaju, upravnik ih najpre kazni bičevanjem, a onda ih baci u tamnicu.
Vojnici behu poslani i na vojni sud, pa pošto ni tamo nisu pristali da se odreknu svoje vere, behu osuđeni da budu svi goli spušteni u jezero nadomak grada. Bila je jaka zima i duvao je hladan vetar. Svu četrdesetoricu poteraše gole u jezero, da tu prenoće stojeći u hladnoj vodi. Na brdu pokraj jezera nalazila se topla banja, i osuđenicima je bilo rečeno da ako se odreknu Hrišćanstva, da će ih odmah prebaciti u tu banju.
Trpeći mraz i bolove, vojnici su istrajali, stalno hrabreći jedan drugoga i pevajući himne Hristu Bogu. Samo jedan od vojnika nije mogao da izdrži muke, već se iskrao i otišao u toplo kupatilo gde mu je na samom ulazu otkazalo srce, pa je odmah umro.
Tokom noći skoro svi stražari su pospali, a jedan, koji je ostao budan opazio je neku čudnu svetlost koja je dolazila od svetlih venaca koji su stajali nad glavama vojnika u vodi. Bilo je 39. venaca.
Stražar, videći to, svuče sa sebe odelo i zađe među mučenike, moleći Boga, da pošto je i on bio Hrišćanin, i njega pribroji trideset-devetorici stradalnika. Molba mu je bila uslišena te on spazi iznad svoje glave četrdeseti svetli mučenički venac.
Kada su već svi mislili da su mučenici poumirali, čuvari ih potovariše u kola. Najmlađi među njima, Militon, bio je još u životu, pa njega skloniše u stranu nadajući se da će se on odreći svoje vere, no ovaj to ne učini.
Čak je njegova majka, iako slomljena bolom, pomogla da joj sina stave u kola sa ostalima, pa je išla za kolima do mesta gde svih četrdeset mučenika behu spaljeni. Trećeg dana po stradanju, mučenici se javiše Episkopu sevastijskom, Petru, i ispričaše mu kako su postradali.
Crkvi su poznata imena svih 40 mučenika sevastijskih: Kirion, Kandid, Domn, Isihije, Iraklije, Smaragd, Evnoik, Valent, Vivian, Klavdije, Prisk, Teodul, Evtihije, Jovan, Ksantije, Ilian, Sisinije, Angije, Aetije, Flavije, Akakije, Ekdikt, Lisimah, Aleksandar, Ilija, Gorgonije, Teofil, Dometian, Gaj, Leontije, Atanasije, Kiril, Sakerdon, Nikolaя, Valerije, Filoktimon, Severian, Hudion, Meliton i Aglaije.
Spomen ovim mučenicima vrši se 9. marta, po starom kalendaru, a u narodu taj dan je poznat pod nazivom Mladenci.
Na ikoni svetih četrdeset mučenika se predstavljaju kako goli stoje u vodi, a nad glavama im svetle mučenički venci.
Izvor: Pravoslavlje