Danas je Velika Gospojina - praznik koji se posebno vezuje za žene i decu
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici.
Ovaj praznik obeležava sećanje na zemaljsku smrt Bogorodice i, prema predanju, njeno uznesenje na nebo.
Uspenje Presvete Bogorodice obeležava se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Prikaz Uspenja jedan je od čestih motiva u pravoslavnoj umetnosti i može se videti na zidovima brojnih manastira. Praznovanje se vezuje za 528. godinu, kada je car Mavrikije, nakon pobede nad Persijancima, ustanovio ovaj praznik.
Prema predanju, Bogorodica je živela 60 godina, dok pojedini izvori navode da je doživela 72. godinu. Posle Hristovog raspeća poslednje dane provela je kod Svetog Jovana Bogoslova u Jerusalimu, moleći se Gospodu da je uzme k sebi.
Običaji i verovanja za Veliku Gospojinu
Velika Gospojina u narodnoj tradiciji ima poseban značaj za žene, majke i decu, a za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja.
Prema narodnom običaju, na Veliku Gospojinu trebalo bi izbegavati teške kućne poslove, a veruje se i da nije dobro započinjati nove poslove. Ova pravila tradicionalno se naročito odnose na žene.
Bogorodici se žene obraćaju molitvama za zdravlje, sreću, zaštitu i unutrašnji mir, jer se veruje da posebno razume njihove brige, patnje i želje. Smatra se i zaštitnicom majki i porodilja.
U pojedinim krajevima postoji verovanje da je Bogorodica zaštitnica bolesnih, pa se na ovaj praznik odlazi na izvore, gde se ljudi umivaju vodom verujući u njenu blagotvornost.
Za Veliku Gospojinu vezano je i verovanje da lekovite biljke ubrane tog dana imaju posebnu moć. Tradicionalno se beru lekovite trave i borovnice, za koje se veruje da donose zdravlje i blagostanje porodici i domu.
Velika Gospojina tako, pored velikog značaja u pravoslavnoj veri, zauzima posebno mesto i u narodnoj tradiciji, kroz običaje koji su se prenosili generacijama.
Izvor: N1