Opusteo gradski trg, foto: Glas Zaječara
Reklame

Do juče je Srbija bila zemlja sa relativno niskom nezaposlenošću od 9,9 odsto (s obzirom na pandemiju i stanje prethodnih godina), ili oko 321.000 nezaposlenih, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi koju pravi Republički zavod za statistiku.

Onda je, da bi objasnio koliko će ljudi moći da primi 60 evra državne pomoći za nezaposlene u junu, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje rekao medijima da će na to imati pravo oko 600.000 ljudi.

Zoran Martinović, direktor NSZ, istakao je da će pomoć u junu dobiti svi oni koji su se našli na evidenciji službe za zapošljavanje na dan 15. april.

On je na javnom servisu rekao da je napravljen presek i da oko 540.000 ljudi aktivno traži posao (evidentirano na birou), kao i da postoje i neke druge kategorije „na našoj evidenciji, tako da ćemo imati 600.000 onih koji mogu da računaju na ovu vrstu pomoći“ (juče nismo dobili odgovor od NSZ koje su to kategorije) i da će to sve ukupno da košta državu 4,3 milijarde dinara.

On je primetio da se desio veliki skok broja prijavljenih na birou, objašnjavajući to željom nezaposlenih da dobiju 60 evra, ali i da je u januaru i februaru došlo do talasa otkaza nakon što su istekle mere pomoći države koje su bile uslovljene zabranom otpuštanja.

Sada je retko kome jasno kako statistika na koju se državni službenici svako malo pozivaju a najviše pred neke izbore, nije ista ona statistika kada se dele pare za pomoć nezaposlenima.

Anketa o radnoj snazi koju sastavlja Republički zavod za statistiku je od početka izazvala dosta kontroverzi, a pre svega zbog definicije da su zaposleni sva „lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla (uz garanciju povratka)“.

Ovo je u skladu sa međunarodnom metodologijom, ali je prenebregnuta okolnost da u Srbiji veliki broj ljudi radi na crno ili na sivo, da se pomaže na porodičnim gazdinstvima i svi ti ljudi su tako postali „zaposleni“.

Tako je prema Anketi o radnoj snazi u četvrtom tromesečju 2020. godine bilo neformalno zaposlenih 486.600 lica.

Uporedo s tim, Nacionalna služba za zapošljavanje vodi svoju statistiku koja je nekada bila i glavni izvor podataka o nezaposlenosti.

Istovremeno kada je ARS pokazivala 321.000 nezaposlenih, na kraju decembra prošle godine NSZ je pokazivala 491.347 osoba koje traže posao.

Može se zaključiti da je oko 170.000 ljudi bilo prijavljeno na biro tražeći posao ili samo zbog zdravstvenog osiguranja, dok je istovremeno nešto povremeno radilo na crno ili po ugovoru o delu ili tome slično.

Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji, ističe da je uvek postojala razlika između Ankete o radnoj snazi i evidencije NSZ i da to nije ništa čudno.

„Anketa funkcioniše tako što iz RZS zovnu čoveka i pitaju ga da li je radio bar sat vremena u prethodnih sedam dana ili za novac ili je plaćen u naturi. Ta metodologija je napravljena da bi bili uporedivi sa drugim zemljama. S druge strane, ako vam treba tačan apsolutni broj ljudi koji su nezaposleni onda uzimate statistiku NSZ“, objašnjava Protić.

Pored ove nesrazmere zbog metodologije, od početka godine beleži se značajan rast broja nezaposlenih koji se javljaju na biro.

Od 491.347 prijavljenih u decembru stiglo se do 534.427 u martu, a prema Martinovićevim rečima do oko 540.000 do 15. aprila. Za 3,5 meseca ispada da se broj nezaposlenih povećao za oko 50.000.

U stvari, moguće je da je mnogo više ljudi izgubilo posao od početka godine, jer u prva tri meseca novoprijavljenih na birou 115.595, ali istovremeno neki odlaze sa biroa, što zbog pronalaska posla, što zbog prestanka redovnog javljanja zbog čega se skidaju sa evidencije.

Protić kaže da su još prošle godine očekivali da se pravi efekat kovid krize na zaposlenost pokaže posle marta ove godine zbog državnih mera.

„Merama je anestezirano tržište rada. Ipak problemi jesu odloženi, ali ne i rešeni. Posle marta će se videti pravi efekat kovida“, ocenjuje Protić, dodajući da je Srbija bila među zemljama sa najblažim merama u Evropi, pa da zato privreda i nije toliko oštećena kao u drugim zemljama.

Da se vidi talas otpuštanja u privredi potvrđuje i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

„Otpuštanja ima i više nego što pokazuje statistika NSZ. Mnogi ljudi koji ostanu bez posla ne odu da se prijave na biro. Neki ni ne znaju da treba, neki su u šoku zbog ostanka bez posla, a većina ne veruje da će im tamo pomoći da nađu posao. Mi ih savetujemo da se prijave svakako, bar zbog zdravstvenog osiguranja. Mislim da će mnogo veći broj ljudi tek ostati bez posla, jer mnogo je onih na privremeno-povremenim poslovima, mnogo ih radi na sivo, a da više nema potrebe za njima. Naša procena je da će oko milion ljudi, na ovaj ili na onaj način biti ugroženo ovom kovid krizom“, upozorava ona dodajući da su izgubili poverenje u zvanične podatke i da su se sada uhvatili u raskoraku između želje da pokažu kako je sve dobro i kako država želi da pomogne ljudima.

Izvor: Danas