Foto: Privatna arhiva
Reklame

Ne želim više da ćutim! Govorim Vam ovo kao student, a prvenstveno kao građanka Zaječara.

Znam da sam student Filozofskog fakulteta i da je u osnovi mog profesionalnog opredeljenja da ne smem biti apolitična. U to ime, spremna sam, da bez ikakve nadoknade, koristim ili slično pružim zajednici onoliko koliko mogu i onoliko koliko je meni moje školovanje omogućilo.

U to ime školstva, učenici u Gimnaziji Zaječar, nemaju grejanje već duže vreme, što znači da su im uskraćene osnovne potrebe koje grad Zaječar nije sposoban da im pruži.

Dočaraću vam današnji dan.

Psihološkinja škole dočekala nas je širokih ruku, omogućila rad iako su časovi bili skraćeni. Pružila nam je prostor, udelila savet i hrabro podržala u nameri da sprovedemo radionicu i saslušamo učenike i njihove potrebe. Ali veliki broj učenika je uveliko bio ispred opštine grada Zaječara, gde su protestovali zbog uskraćivanja osnovnih potreba.

Škola je hladna. Bez grejanja. Već duži vremenski period!

Razočarane situacijom, započele smo radionicu, gde su učenici tvrdili da ostali neće doći, jer poslednje časove i nemaju, ali to nije bilo tako.

Počele smo radionicu sa njih desetoro, potom su pristizali učenici, petnaestoro, dvadesetoro i došle smo na broj od preko njih trideset!

Uzevši u ozbir činjenicu da posle nemaju nastavu, posle protesta došli su u velikom broju da nas podrže i ispoštuju.

Uživale smo u radu, učenici su bila aktivni, spremni da se suprotstave, diskutuju i iznesu njihove stavove.

Rad je propraćen uz puno smeha i reči učenika da se dobro zabavljaju.

Želim vam jedno reći, ova deca su naše blago! Otišli su da traže svoja prava, pokazali da ne žele da ćute, ispoštovala našu radionicu na kojoj su pokazali da imaju svoje mišljenje, stav i hrabro koračaju ka svojim ciljevima. (Deca su se dobrovoljno uključivala, bez nagovora psihologa, kolegenice ili mene, iz raznih razreda i smerova).

Oni hrabro koračaju ka svojim ciljevima, a samo jedno traže, podršku Opštine, profesora i roditelja.

Roditelji, profesori i stručni saradnici, dok smo jurili posao, lične probleme i ostale manje bitne stvari. Deca su nam pokazala šta je borba, lični stav, pamet i upornost.

Oni su naša povratna sredstva, koja treba da doprinesu ovom društvu i državi, a kada im ovakvu zemlju ostavljamo, hajde barem da im malo olakšamo put ka njihovom cilju.

Jedno je sigurno, Gimnazija u Zaječaru je škola za primer, učenika, profesora i stručnih saradnika! Hvala Vam jer mi je bilo zadovoljstvo i čast.

I hvala učenicima, što su mi iznova pokazali zašto toliko volim pedagogiju. mNeka svako učini za njih onoliko koliko može i koliko je do njega. Ja hoću, ali samo mi recite, da li ćete i Vi?

Piše: Milica Dželatović, Student Filozofskog fakulteta u Nišu, smer pedagogija.

Reklame