Dešava se često da točak istorije nakon određenog protoka vremena vrati na scenu neke zaboravljene modele ili oblike organizovanja. Tako je pažnju javnosti (one koja je imala gde da se informiše) privuklo jedno imanje organizovano po principu “kolhoza”, kao u bivšoj SSSR. Neki ekonomski savremenici bi ovaj oblik organizovanja možda nazvali javno-privatno partnerstvo.
Ovo imanje, pod nazivom “Jovanjica”, osnovano je radi proizvodnje organske hrane i tu ništa nije bilo čudno.
Čak su ga u to vreme aktuelni ministri posećivali i promovisali kao primer dobre prakse, dobar biznis model. Krajem 2019. godine ispostavilo se da je taj biznis model mnogo unosniji od onoga kako je promovisan u javnosti. Tada su inspektori Odeljenja za borbu protiv narkotika beogradske policije otkrili da je pomenuto imanje zapravo jedna velika laboratorija droge i na njemu pronašli oko 660 kilograma sušene marihane i preko 65.000 stabljika.
Slučaj je morao da završi na sudu i tada kreću da se odmotava klupko, a skandalozni detalji isplivavaju jedan za drugim.
Prema pisanju medija koji prate ovaj sudski proces, a po svedočenju inspektora koji su vršili pretres imanja, vlasnik Predrag Koluvija nije bio sam u ovom poslovnom poduhvatu. Ispostavilo se da su imanje čuvali pripadnici BIA, VOA, kao i pripadnici policije. Nesporan je utisak da je ovo imanje, organizovano po principu kolhoza, sastavljeno od privatne inicijative i bezbedonosnih organa naše države, na čemu bi pozavidio i sam drug Lenjin.
Skoro da ne postoji država na tlu Evrope gde posle ovakvog skandala ne bi pala Vlada, a mnogi funkcioneri završili na sudu, ali ne i kod nas. Ovde nastaje kopernikanski obrt. Skoro ceo vrh države staje u odbranu vlasnika imanja i aktivno ruši optužnicu.
Među prvima na stranu vlasnika imanja staje sam predsednik Vučić i relativizuje samu optužnicu izjavom „kako se tu diglo previse buke kao da je pronađeno pet tona kokaina, a u stvari je bilo manje od tone marihuana“.
Ubrzo se priključuju i drugi funkcioneri SNS-a i režimska agitprop mašinerija. Odbranu Predraga Kuluvije preuzima funkcioner SNS-a, advokat Vladimir Đukanović. Pritisak na sudsko veće u ovom predmetu se nastavlja gostovanjem Koluvije po prorežimskim televizijama sa nacionalnom frekfencijom gde se on predstavlja kao žrtva, a inspektori koji su otkrili ovaj slučaj se krilminalizuju.
Vlasnik ovog imanja želi da se predstavi javnosti kao biznismen, preduzimljiv čovek, koji je hteo od semena sa Svete gore da gaji organsku hranu za pravoslavni živalj širom Vaseljene. Ovakvoj odbrani na najgledanijim medijima sa nacionalnom frekfencijom bi pozavideli i bosovi najmoćnijih kolumbijskih kartela.
Inspektori 4. odeljenja Milenković i Mitić, koji su otkrili ovaj slučaj, su smenjeni i po njihovim rečima na njih se vrši konstantni pritisak. Prijavljivali su nadležnima svoja saznanja da im se sprema likvidacija. U javnosti je procurela službena beleška gde je inspektor Milenković naveo da su mu advokat prvooptuženog, Vladimir Đukanović i suvlasnik tabloida Objektiv, Aleksandar Papić nudili mito od 100.000 eura i napredovanje u karijeri kako bi se dogovorili oko ovog slučaja i krivicu svalili na bivšeg ministra Stefanovića.
Tako smo došli do jedne apsurdne situacije gde državni vrh i prorežimski mediji brane prvooptuženog vlasnika ovog imanja, a javnost i građani čuvaju glavu inspektorima koji su radili svoj posao i pronašli najveću laboratoriju za proizvodnju droge na tlu Evrope.
Da je ovo jeziva zemlja puna paradoksa govori i to da policija hapsi, a sudovi osuđuju na nekoliko godina zatvora, klince za posedovanje jednog džointa, dok se 660 kilograma marihuana relativizuju u javnosti.
Sve u svemu, ceo slučaj predstavlja izrugivanje državi i pravosudnim organima od strane najviših državnih funkcionera u čemu im zdušno pomažu kanalizacija mediji.
Običan čovek se prosto zapita da li je ovo jedina laboratorija droge u Srbiji koja je evidentno nastala pod patronatom državnih funkcionera i pripadnika ministarstava sile ili je ovo imanje sticajem nesrećnih okolnosti isplivalo iz dubokog mraka.
