Jovana Kocić specijalista defektolog, je rođena u Jagodini 1986. godine. Nakon završene Medicinske škole u Zaječaru, upisala je Defektološki fakultet u Beogradu, smer oligofrenologija, koji je završila 2010. godine. Od decembra 2010.godine do danas radi u osnovnoj i srednjoj školi „Jelena Majstorović“ u Zaječaru, na mestu defektologa-oligofrenologa u posebnim uslovima rada.
Prema njenim rečima pruža dodatnu defektološku podršku 2013. godine u osnovnoj školi „Ljuba Nešić“ u Zaječaru, dok 2014. godine polaže ispit za licencu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Beogradu.
Na proleće 2019. godine završava „Osnovni bazični kurs Montesori programa“ u Nišu. Iste godine upisuje Specijalističke akademske studije Rane intervencije u detinjstvu na Medicinskom faklutetu u Novom Sadu.
U 2020. godini postaje član Tima ,,Otvorena vrata iza zatvorenih vrata“ u okviru projekta grada Zaječara, podržan od strane Vlade Švajcarske.
Šta je senzorna integracija?
- Senzorna integracija je neuro biološki proces prijema, obrade i reagovanja na informaciju koja dolazi iz: sluha, vida, mirisa, dodira ili kretanja. Za njen razvoj je važan period od rođenja do 7.godine, odnosno predškolski period razvoja deteta.
Kakvo ponašanje ispoljavaju deca sa poremećajem senzorne integracije?
- Deca sa poremećajem senzorne integracije često ispoljavaju promene u raspoloženju, uznemirana su ili razdražljiva. Na primer, dete sa poremećajem u obradi auditivnih stimulusa, prilikom slušanja muzike može da reaguje tako što će pokriti rukama uši, jer oseća nelagodu usled preosetljivosti, ili, suprotno tome, detetu može da prija muzika, može da pojača njen zvuk usled nedovoljne osetljivosti.
Poremećaj senzorne integracije javlja se u ranom periodu života kod beba. Beba može biti razdražljiva ili mirna, može da izbegava kupanje. Kod starije dece može doći do izbegavanja određenih tekstura, ne trpe prljavštinu na rukama, radije hodaju na prstima. Javlja se nausklađenost pokreta, teškoće u kordinaciji, gube ravnotežu pri hodu. Često se javlja poremećaj u održavanju pažnje, teškoće u čitanju, pisanju, računanju, crtanju ili korišćenju makaza.
Kod koje dece se najčešće javlja poremećaj senzorne integracije?
- Poremećaj senzorne integracije se najčešće javlja kod dece sa:
cerebralnom paralizom,
smetnjama u motornom razvoju,
smetnjama u govorno jezičkom razvoju,
smetnjama u kognitivnom funkcionisanju,
poremećajem iz spektra autizma,
poremećajem pažnje i hiperaktivnosti,
poremećajem vida i sluha.
Šta je cilj terapije?
- Terapija senzorne integracije pomaže u poboljšanju senzornog procesiranja, samopouzdanja i samoregulaciji što sve skupa utiče na razvoj veština potrebnih za funkcionisanje u svakodnevnom životu deteta. Terapija podrazumeva da dete kroz igru bude izloženo različitim vestibularnim, proprioceptivnim i taktilnim podražajima, kroz vođstvo terapeuta koji pomaže detetu da te svrsishodne aktivnosti savlada. Terapeut senzorne integracije je posebno obučen za rad sa decom koja u ponašanju ispoljavaju ove probleme, on pristupa detetu kroz igru i terapijske intervencije u opremljenim senzornim sobama.
Cilj je da dete samostalno upravlja osetima koje dobija iz svog tela ili okoline i na taj način samostalno funkcioniše u svakodnevnim aktivnostima kod kuće, u vrtiću ili školi.
