Cena života u regionu: U Srbiji hrana najveći trošak

Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine, 42,5% prosečne zarade. To je za 1,5% više nego na početku godine, a za jedan procenat je veći i udeo hrane u prosečnoj potrošačkoj korpi (u januaru je iznosio 40%, sada je 41%) koja se gradi prema potrošnji tročlane porodice.

U regionu, veći deo prosečne plate za hranu izdvajaju, prema računici tamnošnjih sindikata, samo domaćinstva u Crnoj Gori – oko 47,7%. Najbolje po tom kriterijumu stoji Slovenija gde se za troškove ishrane odvaja 16,1% prosečne zarade, dok Hrvati, kod kojih se na spisku potrepština uz hranu nalaze i sredstva za higijenu, odvajaju 26,9% prosečne plate. Pri tom, sve tri zemlje potrošnju računaju prema potrebama četvoročlane porodice, piše Demostat.

Po pravilu, u Srbiji tek u ponekom od poslednjih meseci desi se situacija da zaposleni sa prosečnom platom pokriju prosečne mesečne troškove ili da radnici na minimalcu savladaju minimalnu potrošačku korpu. Uglavnom, zafali novca. Jer, u avgustu prošle godine prosečna plata iznosila je 105.590 dinara (902 evra).

Prosečna korpa “težila” je 109.449 dinara (935 evra) a za hranu je, prema prosečnoj potrošnji, odlazilo 44.876 dinara (383 evra).

Prema poslednjoj uporedivoj objavi regionalnih statistika, u avgustu 2025. Slovenija je imala prosečnu neto zaradu od 1.562 evra, dok je minimalac za celu tu godinu iznosio 877 evra, plus naknade troškova za obrok u toku rada, prevoz i troškove službenih putovanja (u Srbiji se za te stavke umanjuje iznos isplaćenog minimalca).

Minimalna zarada koja se utvrđuje najkasnije u januaru za tu godinu, mora biti između 20% i 40% iznad minimalnih životnih troškova na šta se dodaje i uvećanje za procenat inflacije. Takođe, u Sloveniji su poslodavci dužni da svim radnicima isplaćuju godišnji dodatak, najmanje u iznosu minimalne plate, kao i božićni bonus od najmanje polovine najniže zarade, čime se na mesečnom nivou i prosečne i minimalne zarade uvećavaju za najmanje 112 evra.

Kad je reč o troškovima, u Sloveniji su od hrane dominantniji izdaci za prevoz i komunikacije kao i troškovi stanovanja.

Koliko košta komotan život

U Hrvatskoj, zaposlenima je u proseku za avgust mesec isplaćeno 1.446 evra dok je minimalna zarada određena za celu godinu i iznosila je 750 evra. Na stavku za hranu, na kojoj se nalaze i osnovna sredstva za higijenu, tročlana porodica mesečno troši 389 evra što je 26,9% prosečne plate, piše Demostat.

Crnogorska prosečna zarada u avgustu je iznosila 1.015 evra, a četvoročlane porodice samo za hranu izdvajaju 645 evra. Tu računicu su izveli sindikati koji su pre dve godine od zvanične statistike preuzeli da vode tu kategoriju podataka. Ako se grubo preračuna na tročlano domaćinstvo, izdaci za ishranu su oko 480 evra ili 47,7% zarade.

U ove podatke svakako treba uključiti i sezonski faktor, pa u turističkim centrima sve tri države bivše Jugoslavije cene neophodnih namirnica tokom leta mogu da porastu, što se u izvesnoj meri odražava i na povišeni udeo hrane u ukupnim troškovima domaćinstava.

A koliko je stvarno potrebno za “komotan” život na ovim prostorima, izračunao je portal NUMBEO. Njihovi statističari tvrde da bi za pokriće mesečnih troškova, četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da pripremi 2.370 evra ili skoro tri, tačnije 2,7 prosečne plate.

U Podgorici bi prošla jeftinije, sa 2.184 evra (neznatno više od dvostruke zarade), u Zagrebu je potrebno 2.811 evra (što je za nekih 80 evra manje od dve prosečne plate) dok je u Ljubljani neophodno 2.919 evra (dve plate za oko 200 evra premašuju taj procenjeni trošak).

Luksuz i siromaštvo

Nasuprot toj “luksuznijoj” varijanti troškova, prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva, kulture, nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor, niti ono što je u Evropi standard, da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju.

Drugim rečima, čak ni prosečna korpa ne pokriva stvarne potrebe porodica, a još je veći apsurd obračunavanje minimalne potrošačke korpe. Ona kod nas još postoji i obračunava se na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica.

Trebalo bi da je “pokriva” minimalna zarada, ali osim što svedoči o siromaštvu, ova korpa je i znatno lakša od prosečne, pa često dobija naziv “gladna”. Podsećamo, Demostat je na početku godine pisao da se osim drugačije strukture namirnica u minimalnoj korpi i njihova količina znatno razlikuje, a udeo hrane dostiže više od 47 odsto vrednosti ukupne potrošnje.

U prosečnoj korpi nalazi se 36 kilograma proizvoda od žita, 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina… U minimalnoj nema ni hleba dovoljno: nalazi se 32,7 kilograma proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo hleb, samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka…

I sindikati, sociolozi i ekonomisti ukazuju da minimalna korpa ne omogućava izlazak iz oskudice a da tako visoko učešće hrane u izdacima domaćinstava, i u grupi “prosečna” i kod “minimalna” - označava nizak standard stanovništva. Poređenja radi, porodice u SAD za troškove ishrane izdvajaju 6% potrošnje, u Velikoj Britaniji 8% a u Nemačkoj oko 11 %.

Izvor: N1