Cena dizela između tržišta i države, zašto gorivo ne poskupljuje na pumpama već u fiskalnoj politici

Rast cena goriva gotovo uvek izaziva istu reakciju javnosti. Kada cena na pumpi poraste, prva optužba ide prema distributerima i naftnim kompanijama. Međutim, ozbiljnija analiza energetskog tržišta pokazuje da je ta percepcija pogrešna. U Srbiji cenu goriva u presudnoj meri ne određuju distributeri već država, kroz poreze i regulatorni mehanizam koji kontroliše maksimalnu maloprodajnu cenu.

Na to sam u više svojih analiza o energetici i geopolitici upozoravao: nafta određuje osnovu cene, ali država određuje koliko će građani zaista platiti na pumpi.

Poređenje dve velike krize na tržištu nafte, one iz 2008. godine i aktuelnih poremećaja izazvanih tenzijama u Persijskom zalivu, veoma jasno ilustruje tu činjenicu.

Lekcija iz 2008. godine

Tokom 2008. svet je doživeo jedan od najvećih naftnih šokova u modernoj istoriji. U julu te godine cena Brent nafte dostigla je približno 147 dolara po barelu, što je i danas istorijski maksimum.

Uprkos tome, cena goriva u Srbiji bila je značajno niža nego danas. Dizel se prodavao otprilike između 95 i 110 dinara po litru, dok je benzin bio oko 90 do 100 dinara.

Drugim rečima, u trenutku kada je sirova nafta bila gotovo dvostruko skuplja nego danas, građani Srbije plaćali su gorivo gotovo dvostruko jeftinije.

Ovaj podatak često iznenađuje javnost jer pokazuje jednu važnu stvar: cena goriva na pumpi ne prati linearno cenu nafte na svetskom tržištu.

Tržište nafte početkom 2026.

Početak 2026. godine obeležila je relativna stabilnost na svetskom tržištu energenata. Cena Brent nafte kretala se između 65 i 70 dolara po barelu, što je gotovo upola manje nego na vrhuncu krize 2008.

Međutim, cena goriva u Srbiji bila je značajno viša.

Dizel se prodavao za približno 190 do 192 dinara po litru, dok je benzin bio između 174 i 176 dinara.

Ova situacija jasno pokazuje da ključni faktor u formiranju cene goriva nije samo tržište nafte, već fiskalna struktura cene.

U energetici postoji jedno jednostavno pravilo koje često zanemarujemo: građani na pumpi ne plaćaju samo energent, već čitav fiskalni sistem koji je ugrađen u svaki litar goriva.

Novi skok zbog krize u Persijskom zalivu

Eskalacija napetosti na Bliskom istoku i rizik od poremećaja transporta kroz Ormuški moreuz ponovo su podigli cenu nafte. Tokom krize ona se približila nivou od oko 120 dolara po barelu.

Istovremeno su porasle i maksimalne cene goriva u Srbiji. Dizel je dostigao približno 203 dinara po litru, dok je benzin bio oko 184 dinara.

Važno je naglasiti da u Srbiji cena goriva nije rezultat slobodnog tržišta. Država svake nedelje administrativno određuje maksimalnu cenu, čime se pokušava ograničiti inflatorni pritisak i stabilizovati tržište.

Mit o „skupoj ruskoj nafti“

U javnom prostoru često se može čuti teza da je visoka cena goriva posledica toga što nas je, kako se kolokvijalno kaže, „neko drrao“ na ceni nafte. Posebno se u tom kontekstu pominju ruski energenti.

Međutim, takvo pojednostavljeno objašnjenje ne odgovara realnoj strukturi cene. Cena sirove nafte formira se na globalnom tržištu, dok maloprodajnu cenu goriva u svakoj zemlji presudno određuje fiskalna politika te države.

Svaka suverena država ima diskreciono pravo da samostalno određuje visinu akciza i poresku politiku na energente. Upravo ti fiskalni elementi često čine najveći deo konačne cene.

Zbog toga je pogrešno visoku cenu goriva tumačiti kao posledicu odnosa sa određenim dobavljačem nafte. U praksi, ključni faktor koji određuje cenu na pumpi jeste odluka države koliko poreza i akciza želi da ugradi u cenu svakog litra goriva.

Ko zapravo određuje cenu goriva

Mehanizam formiranja cene u Srbiji zasniva se na formuli koja uključuje:

cenu derivata na mediteranskom tržištu

kurs dolara

troškove transporta i logistike

ograničenu trgovačku maržu

Na sve to država dodaje akcizu i PDV.

Zbog takvog sistema distributeri praktično nemaju mogućnost da samostalno određuju cenu goriva. Njihova marža je ograničena i relativno mala u odnosu na fiskalne komponente cene.

Struktura cene dizela

Kada se analizira struktura cene jednog litra dizela, dobija se jasna slika gde zapravo odlazi najveći deo novca.

Približna struktura izgleda ovako:

sirova nafta i prerada: 35–40%

akciza: 35–40%

PDV: oko 15%

transport i marža: 5–10%

Drugim rečima, država kroz poreze i regulatorni model kontroliše više od polovine konačne cene goriva.

Primeri iz Evropske unije

Sličan obrazac može se videti i u većini zemalja Evropske unije, iako su tržišta formalno liberalizovana.

U Nemačkoj, na primer, porezi čine više od polovine cene goriva. Na cenu dizela utiču:

energetska taksa

CO₂ taksa

PDV

Kada se sve sabere, fiskalni deo često prelazi 60% konačne cene.

U Francuskoj situacija je slična. Tokom energetske krize 2022. država je čak privremeno smanjivala poreze kako bi ublažila rast cena, što je odmah dovelo do pada maloprodajne cene goriva.

To jasno pokazuje koliko fiskalna politika utiče na cenu koju građani plaćaju.

Primeri iz regiona

Slična struktura cene postoji i u zemljama regiona.

U Hrvatskoj država već godinama koristi mehanizam maksimalne maloprodajne cene goriva koji se određuje na nedeljnom nivou. Tokom energetske krize vlada je čak direktno ograničila cenu kako bi sprečila nagli skok.

U Mađarskoj je tokom 2022. uvedena administrativna kontrola cene goriva, pri čemu je država ograničila cenu benzina i dizela na određen nivo kako bi zaštitila građane i privredu.

U Sloveniji država takođe određuje maksimalne cene goriva na osnovu formule koja uključuje tržišne kotacije derivata i poresku politiku.

Drugim rečima, administrativni model koji Srbija primenjuje nije nikakva izuzetnost, već instrument koji države često koriste u kriznim situacijama.

Zaključak

Poređenje cena iz 2008. i 2026. godine pokazuje jednu ključnu stvar.

Cena dizela na pumpi nije jednostavna posledica kretanja cene nafte na svetskim berzama. Ona je pre svega rezultat fiskalne politike i regulatornog sistema države.

Zbog toga rasprava o cenama goriva ne može da se vodi samo kroz optužbe prema distributerima. Pravo pitanje je mnogo šire: koliki deo cene goriva je energent, a koliki deo fiskalni instrument države.

Jer u savremenoj energetici jedna stvar je potpuno jasna: pumpa je samo poslednja stanica u lancu – ali cena se formira mnogo pre nego što gorivo stigne do nje.

Miloš Zdravković

Autor teksta je elektroinženjer sa više od dvadeset godina profesionalnog iskustva u energetici, sa posebnim radnim angažmanom u oblasti energetskog menadžmenta, projektovanja i realizacije projekata energetske efikasnosti. Kroz dugogodišnji rad na projektovanju i izvođenju energetskih sistema bavi se i analizom energetskih i geopolitičkih procesa koji utiču na savremena energetska tržišta.