Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu naprednjaka u Zaječaru

Ustavni sud, I Veliko veće, doneo je na današnjoj sednici odluku u predmetu Už- 11270/2025, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo zajemčeno odredbom člana 52. stav 1. Ustava i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava. Odlukom su poništene obe presude Višeg suda u Zaječaru Už. 180/25 i 181/25, obe od 8. oktobra 2025. godine.

Osnovni stav:

U podnetim žalbama Višem sudu u Zaječaru nije dovedena u pitanje zakonitost izbornog postupka, pravilnost utvrđivanja izbornog rezultata, valjanosti rešenja o dodeli mandata i izdatih uverenja, već je spor pred Višim sudom u Zaječaru bio vezan samo za način sačinjavanja i potpisivanja izveštaja Verifikacionog odbora.

Sud smatra:

Da dva člana Verifikacionog odbora nisu ispunila svoju zakonom propisanu obavezu da provere saglasnost podataka i iznesu o tome svoj zaključak u samom Izveštaju;

Da nije ustavno-pravno prihvatljivo da zbog toga što Izveštaj Verifikacionog odbora nije potpisan od strane svih članova odbora treba da ima za pravnu posledicu poništaj odluke Skupštine grada o potvrđivanju mandata svim odbornicima.

Da zauzeti stav Višeg suda u Zaječaru nije u razumnoj srazmeri sa prirodom utvrđene nepravilnosti.Primenom testa proporcionalnosti na ovaj konkretan slučaj može se konstatovati da cilj obezbeđivanja procesne urednosti jeste legitiman. Međutim, poništaj odluke o potvrđivanju mandata nije bio nužan način za ostvarenje tog cilja, s obzirom na to da nije utvrđena materijalna nepravilnost u izbornom postupku, niti je dovedena u pitanje volja birača.Viši sud u Zaječaru nije razmatrao mogućnost otklanjanja uočenog formalnog nedostatka  blažim sredstvima, a kojim bi se ostvario legitiman cilj.Izrečena mera poništaja Odluke o potvrđivanju mandata svih odbornika dovela je do nesrazmere zadiranja u suštinu pasivnog biračkog prava.Naime, propust koji se ticao načina sačinjavanja i potpisivanja Izveštaja Verifikacionog odbora nije imao uticaj na ishod izbora, niti raspodelu mandata, pa se stoga ne može opravdati mera koju preterano formalistički odredio Viši sud u Zaječaru, a koja je dovela do faktičke suspenzije mandata svih izabranih odbornika.U demokratskom društvu pravna sredstva se ne mogu posmatrati izolovano od njihove funkcije i svrhe. Pravo na žalbu u izbornim stvarima ima za cilj zaštitu izborne volje i zakonitosti postupka, a ne stvaranje procesnih prepreka za konstituisanje predstavničkog tela u situaciji kada izborni rezultati nisu sporni.Princip vladavine prava iz člana 3. Ustava RS podrazumeva, ne samo poštovanje zakonske procedure, već i njeno tumačenje  u skladu sa ustavnim vrednostima i ciljem zaštite ljudskih prava.Formalističko tumačenje procesnih odredaba koje dovodi do faktičke suspenzije mandata svih odbornika, uprkos nespornosti izbornih rezultata, nije u skladu sa zahtevom proporcionalnosti.U konkretnom slučaju je došlo do nesrazmere između formalnog zahteva procesne urednosti i suštinskog zahteva zaštite izborne volje građana, te je takav disbalans doveo do  povrede ustavom garantovanog pasivnog biračkog prava podnosilaca ustavne žalbe.

Izneti stavovi su potkrepljeni i određenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava i Venecijanske komisije.

ZAKLJUČAK - Imajući u vidu celokupni procesni kontekst, prirodu pasivnog biračkog prava, standard proporcionalnosti i institucionalnu garanciju lokalne samouprave (član 12. Ustava - pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu), Ustavni sud smatra da je osporenim presudama Višeg suda u Zaječaru podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. stav 1. Ustava, kao i pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava - i to iz razloga što su onemogućeni da stupe na javnu funkciju, da učestvuju u radu Skupštine i da utiču na donošenje odluka u lokalnoj samoupravi.

Ustavni sud je odlučio da neposredno otkloni povredu Ustava u skladu sa članom 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je spor pred Višim sudom u Zaječaru oba puta bio zasnovan na istoj osnovi i odnosio se na isto pitanje - (postupak verifikacije odborničkih mandata) - te da je poništavanje odluka o potvrđivanju mandata dovelo do produžene nemogućnosti konstituisanja Skupštine grada Zaječara, Ustavni sud smatra da bi vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo da stvori rizik od daljeg ponavljanja istovetnih procesnih situacija i produbljavanja institucionalne neizvesnosti.

U takvim okolnostima, delotvorna ustavnosudska zaštita i očuvanje pravne sigurnosti, po stavu Ustavnog suda, može se obezbediti neposrednim otklanjanjem povrede.

Pročitajte OVDE.