Srbija se zadužila za još tri milijarde evra prodajom evroobveznica: Milijarda ide na refinansiranje

Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za oko tri milijarde evra, kroz prodaju evroobveznica u tri tranše i u dve različite valute. Prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom (kamatnom) stopom od 4,25 odsto će se, prema navodima Ministarstva finansija, iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.

Republika Srbija je juče, 28. aprila, na međunarodnom finansijskom tržištu po prvi put u svojoj istoriji realizovala emisiju evroobveznica u tri tranše (tzv. triple tranche), prodajući međunarodnim investitorima dve evroobveznice u evrima i jednu evroobveznicu u dolarima, saopštila je Narodna banka Srbije.

"Uspešno je izvedena najveća ikada emisija državnih evroobveznica (ukupne protivvrednosti oko tri milijarde evra), a to je ujedno i prvo viševalutno (multicurrency) izdanje od eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Realizacija navedenih transakcija u samo jednom danu potvrda je izuzetnog finansijskog kapaciteta koji naša država poseduje i investitori prepoznaju, a duguje se ugledu naše zemlje u međunarodnoj investicionoj javnosti i snažnim makroekonomskim pokazateljima, očuvanim uprkos kontinuiranim globalnim geopolitičkim neizvesnostima", navela je NBS.

Emitovane su dve evroobveznice u evrima, ročnosti pet i dvanaest godina, u iznosu od jedne milijarde evra i 900 miliona evra, respektivno.

"Petogodišnja obveznica prodata je uz kuponsku stopu od 4,25%, dok je dvanaestogodišnja evroobveznica u evrima prodata uz kuponsku stopu od 4,875%. Nakon što smo u septembru 2021. godine postali prva evropska država van Evropske unije koja je emitovala zelene evroobveznice, nova dvanaestogodišnja evroobveznica takođe ima 'zelenu' oznaku, a sredstva prikupljena njenom prodajom biće iskorišćena za finansiranje ili refinsansiranje ulaganja usmerenih na postizanje održivijeg rasta naše ekonomije", navela je centralna banka.

Desetogodišnja dolarska evroobveznica realizovana je, kako se navodi u saopštenju, u iznosu od 1,25 milijardi američkih dolara.

"Ova hartija je privukla najveću tražnju investitora, koji su dostavili ponude u iznosu preko 3,2 milijarde dolara (dva i po puta više od obima prodaje)", navodi NBS.

Nakon emisije dolarske evroobveznice Republika Srbija je, kako se ističe - "vrlo odgovorno, upotrebom instrumenata za zaštitu od valutnog rizika (valutnog svopa), obaveze u američkim dolarima prebacila (svopovala) u evre, čime će ostvariti uštedu u troškovima kamata, s obzirom na to da je postignuta kuponska stopa u evrima od 4,66 odsto%".

Šta su evroobveznice

Evroobveznicama se nazivaju dužničke hartije od vrednosti koje emituje država ili kompanija za investitore na međunarodnom tržištu, u valuti koja nije domaća. Mogu da glase na evro, dolare i druge valute.

„Uzimajući u obzir globalne geopolitičke okolnosti, navedene transakcije su od ogromnog značaja i predstavljaju još jednu potvrdu da međunarodni ulagači našu zemlju prepoznaju kao sigurnu investicionu destinaciju, bez obzira na globalne sistemske rizike koji se prelivaju iz eksternog okruženja“, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju.

I Ministarstvo finansija pohvalilo se uspešnom realizacijom još jedne emisije državnih obveznica, "uz veliko interesovanje američkih i evropskih investitora".

U saopštenju ministarstva se ističe da je ministar finansija Siniša Mali izrazio zadovoljstvo rezultatom emisije, koja, kako se navodi - "potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku Republike Srbije".

“Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. Ovoga puta, Srbija je zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od više od osam milijardi evra. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije”, rekao je Mali.

On je naglasio da je po prvi put emisija realizovana u tri tranše i u dve različite valute.

Prva tranša ide za refinansiranje

„Prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% će se iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine. Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875% predstavlja još jednu u nizu ʹodrživihʹ obveznica Republike Srbije. Posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo. Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije ʹSrbija 2030ʹ“, istakao je Mali.

Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine.

U centralnoj banci ističu da su delegacije Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija u prethodnim nedeljama "uspešno završile brojne susrete i razgovore sa međunarodnim investitorima i finansijskim institucijama, zahvaljujući čemu je tokom aukcije još jednom postignuta ogromna tražnja investitora za srpskim obveznicama".

Tražnja je, navodi se, bila višestruko veća od obima prodatih evroobveznica, premašivši tokom aukcije iznos od osam milijardi (protivvrednost u evrima). Interesovanje je pokazao ogroman broj uglednih investitora iz celog sveta. Snažna tražnja i velika zainteresovanost za srpskim obveznicama omogućila je, kako se ističe - da se stopa prinosa tokom aukcije za sve tri evroobveznice značajno smanji (za po 30 baznih poena u poređenju sa inicijalnim uslovima).

„Svaki izlazak na međunarodno tržište predstavlja proveru poverenja investitora u adekvatnost vođenja ekonomskih politika, ali i zdravlje ekonomskih pokazatelja. Jučerašnja transakcija, koju smatram veoma uspešnom, predstavlja važan pokazatelj očuvane makroekonomske stabilnosti i poverenja investitora u održivu dugoročnu ekonomsku perspektivu naše države, kao i odgovorne ekonomske politike, što je u ovom trenutku od velikog značaja s obzirom na ogromne izazove sa kojima se svetska ekonomija trenutno suočava“, ističe guverner Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju.

Uticaj na udeo javnog duga u BDP

Emisija ovih obveznica je, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, "u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 odsto".

“Naša projekcija će biti ispoštovana. Striktno vodimo računa o nivou javnog duga jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama. Naš javni dug je na kraju februara iznosio 41,5% BDP-a, što je duplo manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89%”, istakao je Mali.

Ministar je dodao da ovom transakcijom Republika Srbija dodatno jača otpornost na spoljne rizike i obezbeđuje stabilne izvore finansiranja.

“Ekonomija Srbije je danas daleko otpornija na šokove jer se novcem, investicijama i reformama upravlja odgovorno. To su stvari koje su Srbiji pre dve godine prvi put donele investicioni kreditni rejting. Očuvanje fiskalne stabilnosti, pažljivo planiranje trenutka zaduživanja i blagovremeno upravljanje javnim dugom postaju od suštinskog značaja za zaštitu ekonomskih interesa države i građana”, poručio je ministar.

On je istakao da su od početka godine zemlje Centralne i Istočne Evrope na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra. Rumunija je na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3%, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju prošle godine od 74,6% BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7% BDP-a i Slovenija 2,5 milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7% BDP-a, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Izvor: N1