Reklame

U Srbiji su u ovom trenutku laboratorijski potvrđena dva slučaja virusa grupa, izjavila je za RTS Verica Jovanović, direktorka Instituta „Milan Jovanović Batut“.

Ističe i da je za poslednje dva meseca registrovano oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnih gripu. Navodi da je imunizacija počela je od oktobra i da još uvek nije kasno za vakcinaciju. Upozorava da ne treba zaboraviti ni prisustvo koronavirusa koji je i dalje prisutan, prenosi RTS.

Prvi slučaj gripa potvrđen je 9. novembra u Institututu za javno zdravlje Vojvodine, a pre dva dana stigla je i potvrda sa Instituta Torlak da i 29-godišnja devojka sa teritorije Kolubarskog okruga ima taj virus.

Prema rečima Verice Jovanović, potvrđeni su AH1 i AH3,  virus tipa A. To znači, ukazuje, da će se u narednim nedeljama očekivati veća učestalost pojavljivanja virusa gripa, ali oboljenja slična gripu već pune ambulante domova zdravlja i u našem okruženju možemo primetiti da sve više osoba pati od posledica respiratornog virusa.

Dodaje i da se svi ti respiratorni virusi lako prate, ali podseća na mere zaštite.

„Ukoliko postoji neko ko je sa infekcijom, izazvanom respiratornim virusom, sve mere prevencije treba koristiti, treba se izolovati i naravno odležati u tom vremenskom periodu ukoliko se naročito pojavi povišena telesna temperatura, kašalj, respiratorni simptomi. Lica sa hroničnim bolestima su u nešto većem riziku. U ovom trenutku, što se same epidemije tiče, imamo sporadično pojavljivanje ovog virusa, ali u narednim nedeljama možemo očekivati da dođe do povećenog broja obolelih“, ukazuje direktorka Batuta.

Oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnim gripu

Prema podacima „Batuta“, za poslednja dva meseca registrovano je oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnim gripu. Ta oboljenja su izazvana različitim virusima.

Jedan od njih je SARS-CoV-2, odnosno virus koji izaziva kovid, dakle on je prisutan i stalni stanovnik našeg okruženja i naravno posebna osetljivost se javlja kod onih lica koja već boluju od određenih hroničnih bolesti ili hroničnih stanja.

Kada je u pitanju prisustvo drugih virusa, navodi da je to respiratorni sincicijski virus koji više napada decu. Vrlo često su te kliničke manifestacije prilično dramatične, ali i vrlo brzo virus prolazi.

Nije kasno za vakcinu

Imunizacija građana protiv gripa počela je od oktobra i još uvek nije kasno za vakcinaciju.

„Iz tog razloga, pozivamo i podsećamo sve naše građane da ukoliko to nisu učinili, a naročito ako se nalaze u rizičnim populacijskim grupama, ako boluju od nekih hroničnih bolesti, da to učine sada. To je istovremeno lična zaštita od same infekcije, istovremeno zaštita od teških komplikacija koje mogu nastati. To je i zaštita od smrtnih ishoda, jer sve osobe koje imaju teške hronične bolesti mogu biti u tom povećanom riziku“, upozorila je Jovanović.

Kaže i da je 70 procenata celokupne nabavljene količine vakcina utrošen, što znači da je odziv kada je vakcinacija protiv gripa dobar, ali da treba nastaviti i dalje. Potrebno je da se građani jave u Dom zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije i da se vakcinišu.

Objašnjava da je potrebno dve do tri nedelje za razvoj imuniteta posle vakcinacije, a da ta otpornost traje najmanje šest meseci do godinu dana.

„U ovom trenutku ne treba zaboraviti prisustvo SARS-CoV-2 virusa i postojanje kovida. U ovom trenutku mi se nalazimo u jednoj stabilnijoj fazi, kovid se registruje u nešto manjem obimu, ali je virus tu“, naglasila je Jovanović.

Veliki kašalj – imunizacija dece

Više od 270 potvrđenih slučajeva velikog kašlja ima i kod dece i kod odraslih – bolest protiv koje postoji i obavezna je imunizacija.

Osnovna poruka je, naglašava doktorka, pravovremena vakcinacija. Zato podseća roditelje da ne treba odlagati vakcinaciju dece primarnom vakcinacijom koja se sastoji iz tri doze.

„Čim dete navrši dva meseca do šest meseci treba obaviti vakcinaciju, posetiti dom zdravlja i pedijatra i ove prve tri doze su od velikog značaja kako bi se deca malog uzrasta, dakle mlađe od godinu dana, pravovremeno zaštitila. To je vakcina koja u sebi sadrži i neke druge antigene od drugih prenosivih bolesti koji razvijaju otpornost, ali kada je u pitanju pertusis ili veliki kašalj, ova vrsta vakcinacije se sprovodi u pet doza. Dakle, osnovno je u prvoj godini života, potom se sprovodi prva revakcinacija i druga revakcinacija pred školu“, pojašnjava Jovanović.

Upozorava da se radi o manifestaciji bakterijske infekcije koja se prenosi kapljičnim putem, naročito se širi u kolektivima i traje 100 dana.

„Prema tome, ako dete uporno kašlje, ako u okruženju deteta, naročito u školi ili u najbližem okruženju kašlju i druga deca, dakle može se pomisliti na pertusis i treba se onda javiti lekaru“, savetuje Jovanović.

Izvor: N1

Reklame