Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, posvećen sahrani Isusa Hrista i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje.
Dani žalosti završavaju se vaskršnjom liturgijom u ponoć, kada i počinje Vaskrs – najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja pobeda života nad smrću.
Sveštenik Vladimir Pekić, paroh pri Crkvi Svetog Marka, kaže za RTS da bi Vaskrs trebalo da provedemo tako što ćemo otići na liturgiju u crkvu i na toj liturgiji se pričestiti i pomoliti.
Sveštenik Vladimir Pekić navodi da se tokom današnjeg dana u crkvama služi liturgija koja već ima vaskršnji karakter.
„Mi u toku liturgije počinjemo da slavimo vaskrsenje Hristovo pevajući crkvene pesme koje govore o tome kako će Bog vaskrsnuti i suditi zemlji, jer je on onaj koji nasleđuje i vlada svim narodima. Tako da mi već danas ulazimo u tu radost vaskrsenja, da bi ona svoju potpunost, celovitost dobila upravo Vaskršnjom ili Pashalnom liturgijom, kojoj prethodni Pashalno jutrenje koje jedno od najlepših i najdinamičnijih bogosluženja tokom čitave godine“, kaže Pekić.
Ističe da se današnji dan provodi tako što se odlazi na liturgiju u hramove, kao i da se i danas posti na vodi.
„Ova velika subota je jedina subota u toku godine koja se posti na vodi“, dodaje sveštenik.
Večeras se završava i sedmonedeljni post. Ističe da on ne podrazumeva samo uzdržavanje od hrane.
„On u sebi podrazumeva da se mi najpre uzdržavamo od onoga što je zlo, što je greh, što je strast, odnosno onoga što nas vodi ka tome da sve što vidimo oko sebe želimo da prigrabimo za sebe. Post tome i služi na prvom mestu – odricanju od određene vrste hrane da bismo na taj način mi zapravo vežbali svoju volju i ponovo postajali gospodari svojih prohteva i poriva kojima ćemo ograničiti svoje prohteve vrlo često izražene kroz sebičnost, da bismo dali prostora za druge, ali najpre za Boga da dela u našim životima i da njegova ljubav bude delatna kako u nama samima tako i našim odnosima koje imamo jedni sa drugima“, objašnjava Pekić.
Izvor: Danas
