Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.
Vavedenje slave stočari da bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim takovskim selima bio je običaj da se tog dana ostane posle službe kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni.
Vavedenje Presvete Bogorodice je dan koji proslavlja događaj u kome je Presveta Marija postala prva zavetovana devica u istoriji Hrišćanstva. Na ovaj dan izvršen je u Jerusalimu svečani čin zaveštanja njenog devičanstva. Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a čin je obavio prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Po brojnosti svečara na četrnaestom mestu slava kod Srba.
Vavedenje slave stočari da bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim takovskim selima bio je običaj da se tog dana ostane posle službe kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni. Mlade se za tu priliku svečano odenu i zakite cvećem iz venčanih venaca. Ovaj običaj održavaju i Popovci, koji se okupe oko manastira Vavedenje u Zavali. U selima južnog Pomoravlja sve žene koje ne mogu da imaju decu odlaze u manastir Crkovicu, gde provedu čitavu noć u molitvama da bi dobile poroda. Poslednji vašar u godini, u Glamočkom polju održava se na Vavedenje.
Pošto su Sv. Joakim i Ana bili bez dece, zavetovali su se da će dete koje im Bog podari posvetiti NJemu na službu. Kada su dobili kćerku Mariju, sa tri godine sazovu svu svoju rodbinu i više devojčica, pripreme dosta sveća i svečano pođu u Jerusalimski hram. Napred su išle lepo obučene devojčice sa zapaljenim voštanicima, za njima Joakim i Ana, vodeći za ručice svoju kćerčicu, a za njima ostali pratioci. Beše se okupilo i dosta sveta da vide ovu lepu i čudnovatu pratnju. Kad su se približili crkvi, izašli su im u susret sveštenici, a sam prvosveštenik beše izašao da dočeka devojčicu Mariju na crkvenim vratima. Crkva je bila uzdignuta od zemlje i trebalo je preći petnaest stepenika do ulaza. Roditelji dovedoše devojčicu do stepeniša, pustiše je, a ona sama, slobodno i uspravno pređe sve stepenike, ni jednom se ne osvrnuvši na svoje roditelje, već veselo gledaše pravo u crkvu. Prvosveštenik uze devojčicu za ruke, uvede je u crkvu i povede je pravo pred oltar, koji se zvao Svetinja nad svetinjama.
I danas u oltar ženska noga ne sme stupiti, a u deo Jerusalimskog hrama, koji se zvao Svetinja nad svetinjama, nije smeo ni običan sveštenik da uđe, već samo prvosveštenik i to jednom u godini, kad je prinosio žrtve. U taj oltar uvede prvosveštenik devojčicu Mariju i posveti je na služenje Bogu. Time je predobraženo da će ona postati istinska Svetinja nad svetinjama u koju će se smestiti nesmestivi Bog. Tome događaju čudili su se ne samo ljudi, već i Božiji Anđeli, koji su nevidljivi u pratnji učestvovali. Roditelji Marijini prinesoše propisne žrtve, te se sa srodnicima vratiše kući, a malu Mariju ostaviše pri crkvi, i uvek su je, dok su bili živi, s vremena na vreme obilazili. Bogorodica je u hramu ostala do svoje dvanaeste godine.
U spomen na događaj kad je Sveta Marija dovedena u Jerusalimski hram i posvećena Bogu, ustanovljen je praznik Vavedenje, koji se praznuje 21. novembra. Pretpostavlja se da se ovaj praznik praznuje od četvrtog veka, a prve zabeleške ο njemu imamo tek iz VIII veka. Status velikog praznika dobija u XI veku. Himne za ovaj praznik napisali su Georgije, Mitropolit nikomidijski, magistar Lav Vardalis, Sergije Agiopolit, iz IX veka, Vasilije Pagariot, Arhiepiskop kesarijski, iz X veka, i Josif Himnograf. Praznik ima četiri dana poprazništva.
Na ikoni se ovaj događaj predstavlja prizorom u kome prvosveštenik starozavetne crkve, Zaharija, na vratima hrama dočekuje Presvetu Djevu Mariju kao devojčicu, koju sprovode druge devojčice sa zapaljenim voštanicama, i ostala pratnja.
Vavedenje je slava manastira Hilandara.
