foto:pixabay
Reklame

Prosečna zarada fakultetskih obrazovanih i doktora nauka u Srbiji je nekih 90.000 dinara, dok oni sa srednjom stručnom spremom u proseku mesečno zarade nešto više od 52.000 dinara.

Prema podacima RZS u septembru prošle godine prosečna plata muškaraca sa fakultetskom diplomom ili diplomom doktora nauka bila je nekih 105.000 dinara, za žene sa istom spremom nešto više od 80.000 dinara, a u isto vreme prosečna zarada bila je tek koji dinar manja od 60.000 dinara.

Iako do fakultetske diplome nije lako doći, potrebne su najmanje četiri godine dodatnog učenja, a uz sve to i košta, očigledna je razlika u zaradama u korist školovanijih.

Za vreme dok neko studira, svršeni srednjoškolci već mogu da traže posao i počnu da zarađuju.

Dugoročno gledano, međutim, školovanje se isplati, jer statistički podaci pokazuju da u gotovo svakoj zemlji na svetu oni koji imaju fakultetske diplome imaju veće šanse da se brže i bolje zaposle, a zarade su negde i do dva čak i tri puta više kod onih sa visokim obrazovanjem u odnosu na one koji imaju u radnoj knjižici upisanu srednju školu.

Kod nas je najviši prosek plata među zaposlenima sa srednjom školom u sektoru informisanja i komunikacija i iznosi nekih 93.000 dinara. U istom sektoru sa fakultetskom diplomom prosek je gotovo 160.000 dinara.

Nešto malo iznad minimalca, oko 34.000 dinara prosečno zarađuju oni sa svršenom četvorogodišnjom srednjom školom u sektorima usluga i smeštaja i ishrane i uslužnih delatnosti, dok oni sa završenim fakultetom u ovim sektorima zarađuju 68.000, odnosno 72.000 dinara – duplo više.

I dok sa srednjom školom prosečna zarada ni u jednom sektoru ne prelazi 100.000 dinara, zarade iznad ove cifre za one sa fakultetskim diplomama su u zdravstvu, prerađivačkoj industriji, snabdevanju energijom i vodom, trgovini, građevinarstvu, administrativnim i uslužnim delatnostima i finansijama.

Međutim, nije u svim sektorima podjednako dobro kao u malopre pomenutim. Uz one koji se bave uslugama smeštaja, najmanje plaćeni su prosvetni radnici. Diplome u obrazovanju vrede tek 69.000 dinara, svega toliko je prosečna plata fakultetski obrazovanih.

To znači da od prosvetnih radnika koji su završili fakultete u Srbiji bolje zarađuju oni sa srednjom školom zaposleni u sektorima rudarstva, finansija, informisanja i komunikacija, kao i snabdevanja električnom energijom.

Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da će uvek biti plaćen više onaj ko više doprinosi.

„Praktično nisu to viši lični dohoci kao nekada, kada su zaposleni učestvovali u profitu pa ga posle delili, sada je za poslodavca svaki zaposleni deo troška. I on taj trošak prihvata da bude veći ukoliko mu je potreba za tim radnikom veća“, ističe Atanacković.

On kaže da postoji tržište rada koje diktira potrebe i da će u deficitarnim zanimanjima bez obzira na to što neko nema visoku spremu, taj radnik biti bolje plaćen jer je potreban poslodavcu.

U javnom sektoru, napominje Atanacković, još nismo doživeli platne razrede tako da sa istom spremom u pojedinim delovima ovog sektora neko ima izuzetno visoku platu, a neko drugi prima skromnu zaradu. Zato imamo takvu situaciju, kako kaže, sa prosvetnim radnicima.

Svuda u svetu oni sa fakultetima više zarađuju. Gledajući komšiluk, u Hrvatskoj je prosečna neto plata zaposlenih sa diplomom univerziteta veća od 1.190 evra, dok je među najbrojnijom grupacijom – onima sa srednjom školom – mesečna zarada u proseku 720 evra.

Na godišnjem nivou, pokazali su podaci hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, fakultetski obrazovana osoba zaradi prosečno više od 14.400 evra, a ona sa srednjom stručnom spremom nekih 8.600 evra.

Prosečna plata u Švedskoj je 4.500 evra mesečno, dok oni sa diplomama visokih škola imaju u proseku od 7.300 do 14.000 evra mesečno.

Među visokoškolovanima 7.300 evra zarađuju oni u sektoru informisanja i komunikacija, a najviši prosek je među menadžerima u bankarstvu i finansijama.

Doktori specijalisti mesečno zarade nešto malo manje od 8.000 evra. Između 1.500 i 1.900 evra mesečno zarađuju najmanje plaćeni radnici u ovoj skandinavskoj zemlji – pomoćnici u vrtićima, sestre koje se bave negom pacijenata, deo tekstilnih radnika, poštari, kasiri, obućari, krojači, radnici na benzinskim pumpama.

Godišnja zarada doktora nauka u SAD u proseku je nešto veća od 97.000 dolara, dok je za isto vreme osoba sa diplomom srednje škole zarađivala nepunih 39.000 dolara za godinu dana, pokazalo je istraživanje Northeastern univerziteta.

Od 65.000 dolara do 77.000 dolara na godišnjem niovu zarađuju oni sa diplomama mastera ili nekog fakulteta.

To što vidimo kako je u SAD ili Zapadnoj Evropi je, prema rečima Nebojše Atanackovića, nešto što ćemo doživeti tek onda kada praktično naša država bude zrela u svakom pogledu. Da li se školovanje isplati, ističe on, zavisi.

„Više školovanje košta, traje i potrebno je investirati u znanje. Postavlja se pitanje ako izgubiš četiri ili pet godina od radnog staža, treba izračunati koliko se isplati. Razlika u platama između školovanih u SAD i onih manje školovanih sigurno je veća nego kod nas jer je tamo školovanje i skuplje. U našem slučaju čini mi se najmanje se isplate studije medicine za koje vam treba 10 godina sa specijalizacijom, ali plate lekara specijalista nisu u toj meri veće u odnosu na ekonomiste ili pravnike koji manje vremena provedu školujući se“, ističe Nebojša Atanacković.

                                             Prosečne zarade u Evropi

Prosečne zarade u Evropi su od 550 evra u Bugarskoj, 900 evra u Hrvatskoj, 1.200 u Sloveniji, dok prednjače Luksemburg i Danska u kojima je prosek zarade 3.200, odnosno 3.100 evra. Manje od 1.000 evra mesečno zarađuju u EU još i stanovnici Rumunije, Letonije, Mađarske, Litvanije i Poljske.

Izvor: Danas