Dok Evropska komisija i neke vlade EU izražavaju nadu da će gradjani Evropske unije do jeseni steči kolektivni imunitet protiv korona virusa, iako je manjak vakcina veliki i sumnje u cepivo AstraZeneka samo rastu, jedan vodeći bugarski virusolog smatra da je ta vakcina korisna, ali preporučuje da se uz nju jede paradajz da bi se sprečili ugrušci u krvi.
Direktor Bugarskog centra za zarazne i parazitske bolesti Todor Kantaradžijev je izjavio da su paradajz i sok od ovog povrća prirodna zaštita od stvaranja ugruška u krvi, tako lica koja dobiju AstraZeneku treba da ih više koriste u ishrani, a sve vakcine su jako potrebne Bugarskoj koja je dosad cepila samo 6 odsto stanovništva.
Profesor Kantaradzzijev, prenose mediji u EU, je ranije preporučio i da oboleli od korona virusa jedu limun poprskan praškom za pecivo jer to smanjuje prolazak korona virusa kroz jednjak.
I stručnjaci i javnost i vlasti u EU sad više nemaju sumnje da je treći talas, naročito britanskog soja virusa zahvatio Evropu, pa se otud mogu čuti glasovi da treba štaviše osetno pojačati već oštre mere restrikcija, iako su Francuska, Italija i Belgija u karantinu, a nemačke vlasti nastoje da to isto bar delom učine i u tome, prema anketama, imaju podršku većine stanovništva.
Sumnjičavi mediji u EU prenose uveravanja Evropske komisije da će EU u drugom tromesečju dobiti 360 miliona vakcina, što bi omogućilo da dve doze dobije 207 miliona Evropljana od ukupno 450 miliona gradjana Unije.
Do kraja marta je u zemljama evropske 27-orice bar jednu dozu cepiva dobilo svega 65 miliona Evropljana, a sami vodji EU, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, su se javno posuli pepelom i priznali da je „rat protiv korona virusa“, kako je rekao Makron, vodjen loše, manjkavo i mnogo neumešnije nego što su to uradile Amerika i Velika Britanija.
Komisija u Briselu ponovo uliva nadu da će do kraja jula 70 odsto žitelja Unije biti vakcinisano, mada je očigledno da se i medju članicama EU nastavlja bitka za dobijanje vakcina.
O tome svedoči i konačna samo delimična nagodba da se solidarno od 10 miliona Fajzerove vakcine 2,8 miliona doza dodatno uputi Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Litvaniji i Slovačkoj, s tim što svog dela doza nisu htele da se odreknu Austrija, Češka i Slovenija.
Ali sve to svedoči da su zabrinutost, pa i beznadje oko toga kako će Evropska unija moći da obuzda pošast korona virusa i otud je Francuski predsednik dobio retku podršku ubedljive većine Francuza za zaključavanje cele zemlje, jer je dramatično predočio „zaključak struke“ da se epidemija sad uveliko trećeg britanskog soja virusa brže širi, umiru i mladji ljudi, a velika je opasnost da se izgubi kontrola nad epidemijom.
Ipak, francuski epidemiolozi, virusolozi i posebno lekari u bolnicama i „crvenim zonama“ su veoma nezadovoljni, ljuti što vlasti nisu još znatno ranije preduzele mnogo oštrije zabrane kretanja ljudi i druge mere.
Tako je predsednik Nacionalnog saveta staleža lekara Francuske, profesor Patrik Bue, zatražio da vlada uvede „potpuni karantin“, zaključavanje zbog toga što preti „strašno teška epidemiološka situacija“.
Profesor Bue „u ime struke“ u otvorenom pismu predsedniku Makronu kaže da razume oklevanja i teške odluke vlasti vezane za zdravstvo, kao i psihološke, ekonomske razloge, ali predočava da virus sve više napada mlade i decu u školama, a sistemi reanimacije u francuskim bolnicama su pred velikim iskušenjima.
„Niko“, upozorava Bue, „ni lekari, istraživački, stručnjaci, niti vlasti danas ne može reći da ima savršeno rešenje…ali zdravlje je pred novom činjenicom: virus jasno pobedjuje“.
Naglašavajući da je masovno vakcinisanje stanovništva, uz stroge mere, jedino što može spasti mnoge živote, profesor Bue predočava da „dok čekamo na to da narod bude masovno cepljen, jedini spas je da se zavede karantin svud gde uočimo da je situacija ozbiljna“.
Izvor: Beta
