Foto: Na vrhu Atlasa
Reklame

Zaječarski planinar Žika Branković, član Omladinskog planinarskog smučarskog društva „Dragan Radosavljević“ nakon borbe sa kancerom, iz koje je izašao kao pobednik, doneo je odluku da život živi punim plućima.

Kako sam kaže, nakon operacije, maštao je o tome da uspe da sam pešice izađe do obližnje Kraljevice i da sa Vešala pogleda na svoj voljeni Zaječar, sumnjajući u tim teškim trenucima da će ponovo imati prilike da sa nekog od vrhova dodirne nebo.

Istrajnost, snaga volje, podrška prijatelja i porodice, rezultirali su sjajnim rezultatima u oblasti planinarstva: u protekle tri godine uspešno je ispenjao više od 50 vrhova viših od 2000 metara.

Najznačajniji od uspona izvedenih u ovom periodu je uspon na najviši vrh Elbrusa – koji je ujedno i najviši vrh evropskog kontinenta, na koji je izneo zastavu Zaječara sa ponosom. Zahvaljujući uspešno izvedenom usponu, stekao je status sportiste nacionalnog ranga.

O njegovom usponu, koji je izveden u slavu života, pisale su čak i „Večernje novosti“, a dobar glas o našem sportisti stigao je i van granica Srbije.

Foto: Reportaža „Večernjih novosti“ / Privatna arhiva

Žika Branković pre nekoliko dana stigao je sa ekspedicije u Maroku, tokom koje je uspešno izveo još jedan uspon – ovoga puta na najviši vrh Atlasa koji se nalazi na 4167 metara nadmorske visine.

Iskoristili smo priliku da se sa njim susretnemo i razgovaramo o ostvarenom podvigu, ali i o planovima za budućnost:

Dugo sam maštao o tome da posetim Maroko i da izvedem uspon na Atlas. Imao sam tu sreću i zadovoljstvo da se kockice sklope i moj san se ostvario.“ – započeo je svoju priču zaječarski planinar Žika Branković.

Iako smo dan pre planiranog uspona imali žestoku mećavu, što nije bilo nimalo ohbrabrujuće, jer loše vreme značajno otežava uspon, ipak se u praksi pokazalo tačnim ono da sreća prati hrabre, i vreme se već sutradan potpuno promenilo, te smo ipak uspeli da realizujemo planirani uspon. 

Foto: Na Atlasu

U narednim danima očekuje me početak priprema na uspon na najviši vrh Zapadne Evrope – Mon Blan. U tom smislu, u nastupajućem periodu izvešću uspone na Midžor, Maja Jezerce na Prokletijama, Komove, i još neke vrhove, kako bi se moje telo pripremilo za napor koji ga očekuje na usponu koji će biti izveden jula meseca ove godine, pod vođstvom vodiča Zorana Pavlovića Paće iz Predejana, sa kim sam već imao čast da izvedem uspon na Elbrus.

Reč je o veoma zahtevnom usponu, kako kondiciono, tako i u tehničkom smislu. Potrebno je dosta veoma skupe opreme, koju nažalost, ne posedujem, a koja je preko potrebna za bezbedno izvođenje uspona.

Što se tiče planova za 2019. – maštam o tome da izvedem uspon na najviši vrh Turske – Ararat (5137 metara ), kao i uspon na Damavand u Iranu, koji se nalazi na 5671 metara nadmorske visine. Reč je o veoma zahtevnim ekspedicijama. Planiram i put na Himalaje, gde nameravam da boravim u baznom kampu. Za sada nije u planu sam uspon na Mont Everest, ali nije nemoguće da će se i ta ekspedicija realizovati, ako se steknu uslovi.“

Do opreme se dolazi teško, jer je veoma skupa, pa se planinari uglavnom snalaze tako što pozajmljuju opremu, međutim, iako su planinari voljni da jedni drugima pomažu i rado izlaze u susret, mali je broj onih koji poseduju opremu odgovarajućeg kvaliteta.

Nažalost, planinarenje nije sport koji je popularan na način na koji su popularni ekipni sportovi, i izdvajanja za ovaj sport su jako mala.

Meni je lično žao što uprkos ostvarenim brojnim rezultatima nisam od lokalnih institucija dobio nikakvu podršku – ni priznanje, pri čemu pre svega mislim na moralnu podršku, na počast i priznanje za ostvarene rezultate, što me kao čoveka i sportistu jako boli.

Foto: Detalj sa uspona na Pirin

Nažalost, iako sam zastavu grada koji volim izneo na mnoge vrhove, predstavljajući tako naš grad u svetu sporta, ni Sportski savez grada Zaječara, ni sam grad Zaječar nisu mi odali nikakvo priznanje za postignute rezultate. Nadam se da će se u budućnosti to promeniti, jer moji sportski rezultati, kao i sportski rezultati ostalih zaječarskih planinara zaslužuju pažnju. Mi promovišemo ferplej, sportski duh, zdrave stilove života, i borimo se za promociju našeg grada, naših prirodnih lepota i kulturno istorijskog nasleđa.

Veliku pomoć u ekspediciji izvedenoj u Maroku pružila je knjaževačka kompanija „Timomed“, koja je Žiki Brankoviću donirala potrebne preparate za okrepu, bez kojih je uspon takvog tipa nezamisliv.

„Neizmerno sam zahvalan Timomedu za razumevanje i pomoć. Njihovi preparati za zaceljivanje rana na bazi propolisa, „spasili“ su mi stopala. Na pripremnom usponu povredio sam stopalo, i rana je pretila da me spreči da izvedem uspon na Atlas. Bio sam očajan. Srećom, preparati su mi pomogli. Na tome sam neizmerno i večno zahvalan.“

„Zahvaljujem se i Kompas Media-i, na pruženoj podršci i na pažnju sa kojom prati moje rezultate. Nadam se da će se ta saradnja nastaviti i u budućnosti, i tokom mojih daljih ekspedicija.“

Sa željom da podržimo našeg Zaječarca na njegovom putu ka ostvarenju snova, uručili smo mu skromni poklon u vidu jednog od brojnih tehničkih sredstava koja će mu biti neophodna za realizaciju uspona na Mon Blan, sa željom da mu nikada ne zatreba – jer se najčešće koristi onda kada je život planinara ugrožen.

Nadamo se da će se javiti ljudi dobre volje koji će mu pomoći da za uspon na Mon Blan pribavi potrebnu preostalu opremu, kako bi bezbedno izveo ovaj zahtevni uspon, ponovo u slavu života i trijumfa života nad smrću.