Foto: Pixabay
Reklame

Predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Pavle Zelić rekao je juče da od sledeće nedelje Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut treba da uredi „način imunizacije dece“.

To znači da će oni odrediti koja će populacija imati prioritet, objasnio je Zelić za TV Pink, dodajući da će vakcinu deca primati uz saglasnost roditelja.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije u petak je odobrila da se vakcina proizvođača Fajzer može koristiti kod dece uzrasta od 12 do 15 godina. Ovoj odluci prethodilo je odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA) za ovu uzrasnu grupu.

Prilikom davanja odobrenja EMA je navela da je efikasnost vakcine ispitivana u grupi od oko 2.000 dece starosti od 12 do 15 godina. Polovina je primila vakcinu a polovina placebo. Među onima koji su dobili vakcinu niko nije oboleo od kovida 19, u poređenju sa 16 dece koji su dobili placebo.

To znači da je u studiji efikasnost vakcine bila 100 odsto (mada bi pravi nivo efikasnosti mogao biti od 75 do 100 odsto), navela je tada EMA.

Kako su dodali, neželjene reakcije primećene među decom od 12 do 15 godina ne razlikuju se od neželjenih reakcija među starijima od 16, i uključuju bol na mestu uboda, umor, glavobolju, bol u mišićima i zglobovima, temperaturu.

– Ove pojave uglavnom prolaze nakon nekoliko dana od vakcinacije – dodala je EMA.

I Američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu Fajzer vakcine među decom od 12 do 15 godina, a američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuje upotrebu Fajzer cepiva za svu decu stariju od 12 godina.

Prema podacima Rojtersa od 4. juna, vakcine protiv kovida za decu stariju od 12 godina odobrene su u mnogim zemljama Evrope – uključujući Austriju, Estoniju, Francusku, Nemačku, Poljsku Mađarsku, Italiju, Litvaniju, Španiju, Švajcarsku, Norvešku (koja planira upotrebu ove vakcine među decom koja su u velikom riziku od obolevanja) i Veliku Britaniju. Mnoge od ovih država najavile su da bi tokom leta vakcina mogla biti ponuđena najmlađim uzrastima.

Batut bi tokom narednih dana trebalo da odredi koje grupe dece treba da prime vakcinu i pod kojim uslovima. Profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Radan Stojanović ranije je rekao da po njegovom mišljenju ne bi trebalo preporučiti da sva deca prime vakcinu protiv kovida već samo ona koja su posebno ugrožena zbog svojih hroničnih oboljenja.

              Još uvek bez dokaza o vezi između miokarditisa i vakcina

CDC i EMA takođe navode da pažljivo prate izveštaje o pojavi miokarditisa i perikarditisa koji su se pojavili među mladima, starijima od 16, koji su primili vakcinu protiv kovida. Stav EMA je da za sada nije utvrđena veza između vakcine i pojave ovih stanja, kao i da korist od vakcinacije prevazilazi mogući rizik, pogotovu među mladima koji pripadaju nekoj od posebno ugroženih kategorija.

Izvor: Danas