foto:pixabay

 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma u cilju jačanja svesti javnosti o neophodnosti održivog upravljanja, zaštite i održivog razvoja svih tipova šuma u korist sadašnjih i budućih generacija.

Šume predstavljaju jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog ekonomskog značaja za čoveka.

Njihovo preterano korišćenje dovelo je do konstantnog smanjivanja površina pod šumom i do degradacije životne sredine.

Jedan je od preduslova zdrave životne sredine i borbe za opstanak Planete jeste i očuvanje i mudro upravljanje šumama.

foto:pixabay

Sa porastom populacije povećavaju se i potrebe čoveka, što uslovljava i neprekidno krčenje šuma. Gotovo da sve analize pokazuju stepen pada šumskih površina u poslednjih 20 godina u skoro svim državama na planeti.

Krčenjem šuma utiče se i dodatno na ubrzavanje klimatskih promena.

Smanjenje šumskog pokrivača uslovljava pad kvaliteta vazduha što dalje utiče na pad zdravlja stanovništva i povećava rizik od bolesti.

Podaci pokazuju da je u poslednjih 20 godina došlo do značajnijeg krčenja šuma a da je to usledilo zbog povećanja potražnje za zemljištem, koje se koristi za poljoprivredu ili kao novi stambeni prostor. Šume se takođe seku zbog povećanih potreba za papirom i ogrevom.

Globalno gledano, trend je jasan: šume ubrzano nestaju.

Hrastu lužnjaku, poznatom kao „Slavonski hrast“, potrebno je između 120 i 180 godina da potpuno poraste i bude zreo za seču, dok šumokradicama treba samo nekoliko minuta da ga poseku.

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, a s tim u vezi i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.