Reklame

Srđan Stanojević, diplomirani matematičar, trenutno direktor Gimnazije u Zaječaru, kandidat je za gradonačelnika Zaječara ispred koalicije Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije. 

Redakcija portala Glas Zaječara razgovarala je sa njim o predstojećim izborima, zakazanim za 28. mart.

Gospodine Stanojeviću, recite nam nešto o sebi. 

Rođen sam 22. januara 1971. godine. Osnovnu školu sam završio u Zaječaru, osnovna škola „Đura Jakšić“. Po selima me vrlo često pitaju da li sam rođeni Zaječarac, ne znam zašto je to ljudima bitno. Završio sam srednju školu Gimnaziju u Zaječaru, smer operater na računaru, i nakon Gimnazije sam otišao u vojsku, odslužio vojni rok. Na žalost, bio sam ta generacija na kojoj se sve lomilo i raspad same države dok sam bio u vojsci. Imam čak i neki dan ratnog staža. Bio sam u jedinici veze u Beogradu na Topčideru pa smo održavali vezu sa ratištem u Hrvatskoj pa nisam bio direktno izložen nekim sukobima. Nakon vojske sam studirao u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet, smer teorijska matematika i primene. Diplomirao sam na tom fakultetu i vratio se u Zaječar 1997. godine. Tada se ukazalo mesto baš u školi „Đura Jakšić“ i eto, životni putevi su mi se ponovili. 2002. godine sam prešao na poziv tadašnjeg direktora, Srđana Milijevića u Zaječarsku Gimnaziju jer je nastavnik matematike, profesorka Natalija, prešla u školsku upravu i opet se otvorilo slobodno mesto. Nakon tog poziva sam prešao u Gimnaziju i predavao matematiku i informatiku do 2014. godine, i tada se direktor zasitio tog posla, bio je 13 godina direktor i pitao me da li bih hteo da dođem kako bi se on vratio da predaje matematiku. Prihvatio sam i od 2014. godine sam i direktor Gimnazije. Dakle, jedine dve škole u mom životu Đura Jakšić i Gimnazija, kao učenik, nastavnik i direktor.

Zaječar ima taj problem da mnogi mladi ljudi napuštaju grad. Vi ste posle studija dabrali da se vratite. Šta vas je privuklo ponovo ovom gradu?

Ja sam imao ideju, kao i većina mladih ljudi, da ostanem u Beogradu. Međutim, nekako to je splet okolnosti i puteva. U to vreme se oslobodilo radno mesto i moj pokojni otac me je pozvao i rekao da mogu da se zaposlim u školi Đura Jakšić odmah ako hoću jer se traži matematičar. Pokojni direktor škole i moj učitelj je bio oduševljen što će bivši učenik da se vrati. Tako da sam hteo da probam kada već odmah imam posao. Mislim da je to neka srećna okolnost jer sada kada pogledam, nikada ne bih mogao da živim u Beogradu. Zaječar je grad gde mogu da zadovoljim sve svoje potrebe, i da završim poslove brzo, efikasno, bez čekanja. Danas kada odem do Beograda da obavim neke poslove, treba mi sat i po vremena da prođem kroz Beograd i da stignem do željene tačke i još sat i po da se vratim do željenog mesta. Izgubim u prevozu nekoliko sati za jedan dan da završim jedan posao, a u Zaječaru dosta više može da se završi za to vreme. Mislim da što je čovek stariji to mu treba više mir i tišina.

Vas je nazad Zaječaru privukao posao. Imali ste zaposlenje. Da li smatrate da bi pojava novih radnih mesta u Zaječaru vratilo mlade?

Ono što je bitno za mlade, naročito mlade koji završavaju fakultete, to gledam sa strane svojih učenika iz Gimnazije, kvalitetni, mladi ljudi koji završe popularne fakultete, čija se struka traži, i koji su odlični studenti, zaista, kada dobiju ponude za posao negde u svetu ili većim gradovima, teško je očekivati da oni mogu da se vrate u Zaječar. To je realnost sa kojom moramo da se suočimo. Ja često dajem prost primer, ako neko ode iz nekog fudbalskog kluba nižeg ranga, tj. dobije poziv da ode u Barselonu, naravno da će otići. Ne treba da sprečavamo te mlade ljude koji imaju više mogućnosti u većim gradovima da se dokažu i žive bolje. Meni je bitno da mi pokušamo ovde da ljude koji ne mogu da nađu posao u Zaječaru, i koji moraju da idu iz Zaječara zbog egzistencije, a ne nekog poziva gde već imaju velike ponude, da probamo takvim ljudima da nađemo i 50 radnih mesta, i 100, da oni mogu ovde da se zaposle i da mogu da prehrane svoje porodice i žive. To je suština, da te ljude koji nemaju poziv iz inostranstva, njih da probamo da zadržimo jer je zaista šteta da neko mora da ide u Slovačku da bi obezbedio sebi egzistenciju. Pritom ni tamo nemaju neke zarade, ali ovde nemaju ništa. Opet, to je zadatak lokalne samouprave, ali makar i jedna fabrika za proizvodnju obuće, gde ćemo biti kao Zaječar prepoznatljivi po tome. Na taj način i da privučemo ljude koji nisu odavde, zašto da ne. Ranije je Zaječar imao silne fabrike, sećate se. Bilo je zlatno doba, industralizacija Zaječara je bilo zaista sjajno doba. To kada bismo mogli da uradimo, to bi bio pun pogodak, Vršili bismo neki balans. Ljudi koji neminovno moraju da odu, ali bismo zato bili primamljivi i dolazili bi drugi ljudi. Da ne bude negativan odnos.

Da li verujete da Zaječar može ponovo da doživi zlatno doba?

Pa, da doživi zlatno doba iz ovog ugla, realno gledano, prilično deluje teško i nestvarno, ali ti ljudi koji su na listi Socijalističke partije i Jedinstvene Srbije, mislim da imaju dobru volju i da žele da pokušaju da stvore uslove da bar, ako i 100 ljudi budu srećni i nasmejani, ja bih bio zaista srećan. Sitnim koracima za bolje jer moraju da postoje planovi i ljudi moraju da rade. Bez posla ne može ništa. Ja sam čovek kome novac ništa ne znači u životu. Živim sa svojom platom, tolika je kolika je. Nikada mi nije bio bitan novac, ne kažem da je nebitan jer čovek mora da ima normalnu egzistenciju. To moramo da obezbedimo ljudima, da što više ljudi od svog rada može pristojno da živi, ali meni je bitno da možemo da usrećimo ljude. Ja kada ustanem za posao, žena kaže da već pevušim jer ja volim da radim, radoholičar sam. Ni jednog trenutka ne razmišljam da li će neko da me plati za to ili koliko ću dobiti para, pomažem ljudima koliko mogu. Kada odem na odmor preko leta, tri dana, ja ne znam šta ću sa sobom kada ne radim. Mislim da je jako bitno kada usrećite čoveka. Ja sam mnogim prijateljima i deci koja nemaju dovoljno para držao privatno časove iz matematike da pomognem. Trudio sam se uvek da nađem posao nekome, zovem, pitam prijatelje da li bi mogli da angažuju, trudio sam se da svakome pomognem. To me ispunjava, a i da radim marljivo. Novac mi je potpuno nebitan u životu.

Čega više u Zaječaru nema, a da vam nedostaje najviše?

U Zaječaru mi nedostaje bioskop. To bih voleo da imamo. Nedostaju mi ta neka mesta gde bi mogli mladi ljudi da izađu jer stvarno kada pogledate, okej, imamo pozorište, ali nedostaju mi ta neka mesta, recimo trgovi, da ljudi šetaju. Ali sada je stanje sa koronom pa to nije moguće. Nedostaju mi koncerti, sećam se kada sam bio mali pa ispred hale su bili koncerti. Bio je dom omladine. Tu sam izlazio i ti trenuci mi nedostaju. Neko bezbrižno vreme, pogotovo sada sa ovim stanjem.

Kada biste sutra postali gradonačelnik, koja je prva promena koju biste sproveli u Zaječaru?

Kada bi se građani odlučili da mi daju poverenje, moram da kažem da sam dugo razmišljao da li da prihvatim da budem prvi na listi jer sam svestan kakve sve obaveze i šta čoveka očekuje ako hoće da radi taj posao kako treba. Kada uporedim posao direktora škole, gde zaista ima milion obaveza i kada to proširim na posao gradonačelnika koji pokriva sve oblasti i strukture jednog grada i sela, zaista sam se osećao da ne kažem uplašeno jer sam se zapitao da li sam ja spreman uopšte da preuzmem tu odgovornost jer nije lako. Nekad me prođe jeza kada pomislim šta ako postanem gradonačelnik. Još uvek se preispitujem da li sam spreman ili nisam. Šta bih uradio konkretno, morao bih prvo  da sednem i da razmislim koje su obaveze grada, koja su potraživanja, da vidimo kakva je situacija sa budžetom. Kao odgovoran čovek, porodičan i školski budžet jako dobro raspoređujem i nikad nikome ništa nisam dugovao, tako bih se odnosio i prema gradskom budžetu jer to nije moj novac, pre svega je novac građana. Mora da se napravi plan kako stojimo sa sredstvima. Čovek ne može takav plan da napravi sam i to sebi prebacujem jer sam dosta toga preuzeo sam da radim u školi, ali svakako nemam pomoćnika direktora pa sam morao sam sve da uradim. Moram da napravim tim, pa da vidimo šta je ljudima najophodnije. Ja lično mislim da ljudima po selima moramo da dovedemo vodu. To su neki osnovni uslovi za život. Voleo bih da možemo da uradimo nešto povodom zagađenja. Ja sam ovd egodine konačno uspeo da skupim i da pređem na pelet. Kada ložimo, zimi je užasno zagađenje. Da se uređuju putevi. Putevi su osnovna stvar i svako ko dođe u drđavu to je prvi utisak. Moramo prvo puteve da sredimo i stvorimo osnovne uslove jer mislim da je turizam jako bitan za naš kraj. Mislim da nismo još razvili turizam, a to bih baš voleo. Škole se zaista uređuju, kasnilo se, ali bitno da sve što se započne da se završi. Drago mi je zbog ove dve osnovne škole koje su skroz rekonstruisane i izgledaju baš lepo. Planiran je naš srednjoškolski centar, ali zbog Covida to niko nije mogao da predvidi. Prioriteti su zdravstvene ustanove, i to je potpuno razumljivo. To su prioriteti. Nama su projekti za srednjoškolski centar spremni, i nadam se da će Covid što pre da prođe da to može da se započne. Dosta je rađeno na digitalizaciji škola. Zaista je to urađeno sjajno i jeste obimno ali poprilično dobro izgleda. 

Šta je ono što želite da poručite biračima?

Ja bih voleo da država, pitanje je koliko ima sredstava, a činjenica je da bez pomoći države bismo imali dosta problema. Meni je Gimnazija, kada sam postao direktor, bila blokirana. Od 2014. do 2016. smo funkcionisali bez jednog jedinog dinara uplaćenog na račun škole jer smo bili blokirani tada. Da nije bilo pomoći države da se deblokiraju škole, ne znam kako bismo funkcionisali. Evo danas škola ne duguje nikome ništa, funkcioniše sve koliko je to moguće u okviru budžeta i mogućnosti, ali je prilično bolje. Što se tiče škola, da probamo što se tiče đaka, da se smanji broj na 24 đaka po odeljenju. Samim tim, povećavamo kvalitet nastave kada je manji broj đaka u odeljenju. Zadržali bismo radna mesta nastavnicima, a onda  bi grad mogao u saradnji sa školama, prvenstveno stručne škole, u saradnji sa gradom da se školuju ljudi koji su potrebni gradu. Evo primer. Autoelektričar ili ljudi tako neke struke, ti ljudi koji se obuče da mogu da rade tu u Zaječaru. Smanjenje broja učenika i povećava se kvalitet nastave, ljudi će biti stručni da se zaposle ovde kod nas. To mi je isto neka želja. Još jedno mišljenje bih rekao. Lično šta mi smeta. Razumem da ljudi imaju različite stavove, ali kada gledam društvene mreže kako ljudi imaju nepristojne komentare. Zamolio bih ljude da, ako nisu saglasni, kažu to mišljenje biranim rečima, a ne na osnovu izgleda i ocenjuju da je neko lopov ili kriminalac, a ni nemaju pojma, u životu tog čoveka nisu videli, niti znaju da li je on to zaista samo zato što je pripadnik neke partije ili liste da su oni svi ovakvi ili onakvi. Samo malo pristojnije odnošenje i komunikacija. Ja sve ove ljude sa liste znam i sarađujem sa svima korektno jer je Zaječar mali grad. Nikada ništa ružno ne bih rekao o njima. Verujem da svaka lista ima dobru želju da unapredi grad, e sada, pitanje je ko ima kakav pravac i ko bi šta radio. Mora da se sedne i da se pišu projekti. Ja to gledam i po školi, ako nemamo zahteve prema državi, ministarstvu prosvete i ako ne pišemo projekte, onda nismo vredni i nećemo da primimo novac. Pored ovog novca koji moramo da primimo u budžet, ali to nije dovoljno. Moramo da radimo čvrsto ako hoćemo napredak. Meni to nije problem, još uvek. Gledam kroz Gimnaziju, stalno pišemo projekte. Ranije smo sa Bugarima radili projekte. Ja sam pisao sada ministarstvu prosvete, ali da nisam poslao zahtev, on ne bi imao na osnovu čega da kaže biće ti taj novac uplaćen za to. Ministarstvo pravde je odobravalo projekte. Što više čovek radi i piše to više sredstava može da donese i uvuče u mesto gde radi. A biračima da poručim, pre svega da izađu na izbore.  Izbori su bitni i vrlo je važno da ljudi učestvuju u kreiranju svoje sudbine. Ne mogu da razumem pasivne ljude koji ne žele da glasaju. Neka izađu, nema veze za koga glasaju, nije bitno. Sam čovek određuje svoju sudbinu da li će mu u ovom gradu biti lepše u naredne 4 godine, nikad se to ne zna, ali ako želi nešto da podrži ili promeni neka izađe. I da ljudi dobro pogledaju liste kandidata svake partije ili grupe građana. Neka pogledaju te ljude, pročitaju ko je ko i neka donesu zaključak na kraju. Ja bih lično voleo da zaokruže broj 2 jer lično smatram da ima dosta dobrih i kvalitetnih ljudi na listi Socijalističke partije Srbije. Dosta kvalitetnih, poštenih i mladih ljudi. Pažljivo biramo našu listu. Ljudi ne žele da se uključe i onda mi moramo i da zovemo i pitamo. Voleo bih da se ljudi uključe jer ovo je naš grad. Hoću sutra kada prošetam da svakog pogledam u oči, kažem dobar dan i da mi bude mirna savest, da sam nešto dobro uradio za ovaj grad jer i moja deca trenutno žive ovde i voleo bih da se vrate, ali ne mogu da ih sprečavam ako ih putevi vode dalje, videćemo.