Narodna verovanja i običaji u slučaju smrti, kao i običaji vezani za pogreb i nakon pogreba razlikuju se od sela do sela. Izdvojili smo neke od običaja i verovanja.
Brojna su verovanja i običaji koji se vezani za smrt, pogreb i period koji nastupa nakon pogreba. Običaji i verovanja razlikuju se od sela do sela, a o poštovanju običaja i verovanja vodi se računa kako bi pokojnik našao svoj mir u zagrobnom životu i kako se ne bi patio na onom svetu.
Kada se neko upokoji, bilo da je reč o muškarcu ili ženi, verovalo se da iglom valja da mu se probuši uho, kako se ne bi utenčio ( povampirio ), iz istog razloga vodilo se računa da sanduk sa pokojnikom ne preskoči mačka.
U Novom Koritu kada se neko od Korićana upokoji, niko u selu ne mete u kući, niti se kupa ili pere kosu – sve dok pratnja sa pokojnikom ne prođe kroz selo.
Verovalo se još da pokojniku crvenim koncem treba vezati ruke i noge, a taj konac se razreši pre ukopa. Kada se sanduk sa pokojnikom iznese iz kuće, neka starija žena pomete kuću i ono što izmete baci u reku.
Nakon ukopa tri jutra izlazi se na groblje, a prvog dana na grob žene nose kučinu i beli luk kojim obikole grob i zasade ga naopako, kako se pokojnik ne bi vampirio. Kučina se oko groba spali.
Brojni običaji vezani za smrt, pogreb i period koji nastupa nakon pogrebu svedoče o prenošenju verovanja i običaja sa kolena na koleno i poštovanje prema predacima koje je srž postojanja zajednice.
