Priče iz Torlačije: Kako se nekada vlačila i bojila vuna

Vuna se nekada vlačila i bojila ručno, prirodnim bojama, pripremljenim od raznog bilja, korenja i kore drveta. Uz zajednički rad ovaj naporan posao obavljao se lakše.

Novo Korito nekada je bilo na glasu po izvanredno dobrom ovčijem siru i mleku,  po kvalitetnoj jagnjetini. Nepregledna stada ovaca pasla su na divnim staroplaninskim pašnjacima - istim onim koji danas izgledaju tako sablasno pusti.

[caption id="attachment_66203" align="aligncenter" width="960"] Plast sena na usamljenoj livadi[/caption]

Od mleka se pravio bogat, masni sir, a od vune divna pređa koju su vredne ruke pretvarale u džempere i prsluke, u čarape i rukavice, ćilime. Pravili su se predmeti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, ali i devojačka sprema, koja je bila ponos svake mlade neveste, a i dokaz da u kuću dolazi vredna žena.

[caption id="attachment_66205" align="aligncenter" width="1008"] Vuna se obrađivala ručno, dok ne postane meka i spremna za kudelju[/caption]

Žene su se okupljale i zajedničkim snagama pripremale vunu za izradu pređe. Vuna se drndala i vlačila ručno, sve dok ne postane meka i spremna za kudelju. Iako su se posle rata pojavile vunovlačare, vuna rukom obrađena bila je kvalitetnija i bolja, jer je vlakno bilo duže, pa se i lepše prelo.

https://youtu.be/g0W7U0X5ns8

Kada su kudelje pripremljene onda na red dolazi predenje, a potom i bojenje pređe. Žene su prele uvek i svuda, jer mesta dangubljenju nije bilo, te su se i druženja provodila u radu.

Pređa se dugo bojila prirodnim bojama, pripremljenim od bilja, korenja, grančica - svaka domaćica je imala svoj tajni recept.

[caption id="attachment_66202" align="aligncenter" width="1008"] Ova pređa bojena je prirodnim bojama[/caption]

Nije bilo svejedno sa koje strane drveta se uzima kora potrebna za bojenje - a o veštini i znanju domaćice svedočile su njene rukotvorine.

Evo šta su sve domaćice koristile za pripremu prirodnih farbi.

https://youtu.be/o4hZnZtvfQw

Rukotvorine izrađene na ovaj način ostavljale su se u amanet, a topli i debeli ćilimi i danas pričaju priču o vrednim rukama koje su stvarale neprekidno u Torlačiji, u nedrima stare planine, u slozi sa prirodom.

Priče iz Torlačije“ – „Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.