Reklame

I nekada su se mladi voleli, ali ko će sa kim da zaključi brak – o tome su odlučivali stariji. Na „zgledži“ se dogovarala svadba, ali i miraz. Gledalo se kakva je familija, da li su vredni i imućni, i da li je bilo kakvih naslednih bolesti.

 

Srce ne bira, i ljubav se rodi često tamo gde razum kaže: ta ljubav nema budućnost.

Voleli su se mladi, ali ko će sa kim da zaključi brak odlučivali su stariji. Pogovora, po pravilu, nije bilo, a ako bi koja devojka i pobegla od kuće sledeći svoje srce zvali bi je pristanjuša. Vreme bi nekada smirilo ljutitu familiju, a nekada i ne.

Gledalo se i da li je mlada poštena, odnosno da li je još uvek nevina. To je bilo jako važno. Posle prve pračne noći iznosio se čarfav, a zet je tašti donosio šule – sa grejanom, zameđenom rakijom, ako je mlada bila „ispravna“, odnosno sa ledenom, zapepeljnom ako nije. Ponekad  bi, da ne pukne bruka, tajna ostala skrivena.

Zgledža, venc, svadba, rećidžije – ovi običaji neizostavni su činovi svakog torlačkog venčanja.

Ljiljana za vas čita priču „Zgledža“, koja govori upravo o ovom običaju i tome kako je nekada izgledalo ugovaranje braka.

A kako je nekada izgledala svadba, e to je već druga priča.