Praznik Petke Trnove spada u nepokretne praznike, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.
Sveta Petka je rodom iz Rima, poticala je iz hrišćanske porodice i živela je u drugom veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Običaji i narodna verovanja
Praznikom Prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letnji „ciklus ženskih praznika“, kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.
Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.
Veruje se da mlade devojke treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
