Reklame

Sveti Sava prvi Arhiepiskop srpski, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine.

Kao mladić otišao je na Svetu Goru gde se zamonašio. Zahvaljujući njegovim izuzetnim naporima srpska crkva je stekla autokefalnost, a on sam bio je prvi srpski arhiepiskop.

Po smrti, Savine mošti su prenesene u manastir Mileševa 1237. godine, a Turci ih spališe 1594. godine, na Vračaru. Na tom mestu se danas nalazi hram Svetog Save.

Pošto je Sveti Sava zaštitnik svih srpskih škola, i slavi se kao školska slava, na sam Savindan, ili neki dan pre, đaci pripremaju priredbe sa prigodnim programom.

Ο Svetom Savi postoje mnoge angedote i priče, ali je narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča.

On je putujući Božiji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa, kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino.

U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci, psi Svetog Save.

Uvreženo je mišljenje da je on gospodar vukova i da vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.

U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu. Sava se naljuti i prokle kera da više ništa ne jede osim onog što otme. Tako je taj pas pobegao u planinu i postao vuk.

Veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.

Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana.

Ako zagrmi na dan Svetog Save, onda će po narodnom verovanju, nastati veliki događaji na zemlji: „Grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime kad mu vreme nije“.