Otac Lazara Dinića iz Bora tvrdi da je doživeo pritisak: Nepoznati ljudi tražili da obriše fotografije

Aleksandar Dinić, profesor fizičkog vaspitanja i otac Lazara Dinića iz Bora, koji je sedam meseci bio u pritvoru, tvrdi da su mu prišla nepoznata lica i zahtevala da obriše fotografije sa svog mobilnog telefona koje je zabeležio u selu Metovnica, gde inače radi kao nastavnik.

Kako je kazao, to se dogodilo u četvrtak, 5. marta, u dvorištu pored škole, u jutarnjim satima, kada je na parkingu primetio veliki broj automobila registarskih oznaka iz drugih gradova.

Foto: Glas Zaječara, Aleksandar Dinić

„Nismo uopšte znali šta se dešava. To je bilo ujutru. Videli smo da se parking sve više popunjava. Onda je stigla, kako smo videli, neka Poštanska štedionica, odnosno mobilni bankomat koji je bio postavljen tu. Bile su i zastave Poštanske štedionice i velike grupe ljudi“, objašnjava naš sagovornik.

Ističe da je sa kolegama bio u školi i da nisu znali, niti su imali koga da pitaju, šta se dešava.

„U principu, ja sam bio napolju sa decom. Oko 13.15 sati video sam svog kolegu koji je u penziji, a koji je radio kod nas do pre nekoliko godina. Izašao sam ispred da se vidim sa njim, jednostavno da popričamo. Ni on nije znao šta se dešava, već im je samo rečeno da dođu tu. Video sam koleginicu na ulazu u Dom kulture, koja takođe radi u našoj školi. Pitao sam je šta se dešava, jer nismo znali o čemu je reč i zašto se nepoznati ljudi okupljaju. Rečeno mi je da je to proslava za penzionere povodom 8. marta“, kaže Aleksandar Dinić.

Napominje da je na ulazu u Dom kulture napravio dve fotografije i potom krenuo ka školi.

„Škola je udaljena oko stotinak metara odatle. Kada sam bio na pola puta, bliže školi, čuo sam glas kako me doziva: ‘Gospodine, gospodine…’ Ja te ljude ne poznajem, jer uglavnom poznajemo meštane s obzirom na to koliko dugo radim tamo. Nisu odavde, nepoznata lica. ‘Gospodine, stanite.’ Ja sam stao i okrenuo se. Rekli su: ‘Možemo li da vas zamolimo da izbrišete fotografije?’ Bio sam začuđen i rekao sam: ‘Ne znam ko ste.’ Oni su odgovorili: ‘Pa slikali ste.’ Rekao sam: ‘Dobro, ali u čemu je problem?’“

„Pa ne smete da slikate“, rečeno mu je.

Na to sam odgovorio:

„Zbog čega ne smem da slikam? Ovo je javni parking, javni prostor. Nadam se da je ovo javno?“

„Ne“, rekao je taj momak. „Ovo je sve privatno.“

Naš sagovornik kaže da nije želeo da obriše fotografije, ali da su mu ubrzo prišla još dvojica momaka i jedna devojka.

„Prvo me je ta devojka ‘zamolila’. Zatim je on pitao da li mogu da obrišem fotografije, kako ne bismo imali problema ni oni ni ja. Nakon toga je ponovo počeo da insistira da obrišem sve slike iz telefona. Reč je o parkingu gde svi parkiramo, gde i ja imam automobil. Razlog zašto je tražio da obrišem slike nije mi jasan, ali pretpostavljam da su sumnjali da se na fotografijama vide brojevi registarskih tablica. Okrenuo sam se i krenuo ka školi, ali su oni krenuli za mnom ubrzanim korakom. Ubrzao sam i ja i stigao do vrata škole. Unutra su bile dve moje koleginice koje su mene pustile, ali njih nisu. Videle su šta se dešavalo. Povukao sam vrata da uđem, a drugi kolega koji je bio unutra video je situaciju, otvorio vrata i pomogao mi da uđem. Tu se sve nekako završilo“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da mu, s obzirom na to da nikada ranije nije imao slične situacije, nije bilo prijatno.

„Bio je to stres. Doživeo sam to kao pretnju. Kada sam kasnije izašao napolje, video sam da oni i dalje gledaju u mom pravcu. Ti ljudi su i dalje bili tamo, jer je bila velika gužva. Bilo je veoma neprijatno. Ne znam da li su to aktivisti SNS-a. Nisu nosili nikakva obeležja. Ni taj koji je došao, ni devojka koja mi je prišla nisu imali obeležja. Delovali su kao civilna lica, bez ikakvih oznaka“, kaže on.

Ističe da nije siguran da li je u pitanju javni pritisak, ali da je moguće.

„Ne mogu sada da kažem da jeste ili nije. Sve je moguće. U ovoj državi je sve moguće. Primetio sam da su u Metovnici bili izlepljeni plakati kakvi su postavljeni i po celom gradu, na kojima se nalazi svašta…“, tvrdi otac Lazara Dinića.

Naš sagovornik kaže da je sve što se dogodilo tog dana prijavio policiji, kao i školi.

„U školi sam podneo pismeni izveštaj. Policija me je ispitala o tome šta se dogodilo i rekli su da će se javiti. Podneo sam zahtev, odnosno krivičnu prijavu. Trebalo je da dobijem potvrdu da sam prijavu predao, ali iz policije nisam dobio ništa napismeno“, tvrdi naš sagovornik.

Šta je bila reakcija škole?

Prema njegovim rečima, škola će, nakon prijave slučaja, formirati tim koji će ispitati šta se dogodilo.

„Postoji školski tim koji se bavi takvim situacijama. Škola treba da formira taj tim i da, na osnovu moje prijave, utvrdi šta se desilo i šta dalje preduzeti“, kaže on.

Lazar Dinić: Verovatno je ovo nastavak pritiska na mene

Na pitanje da li njegov sin Lazar Dinić smatra da je ovo vid nastavka represije prema njemu, odgovara:

Foto: Glas Zaječara, Lazar Dinić

„Moguće je, jer su se u istom tom selu nekoliko dana ranije pojavili plakati sa mojim likom. Na tim plakatima piše da sam ja iza studentske liste, da sam nekakav asistent nečega. Tu su pored mene i likovi profesora Dinka Gruhonjića, Marinike Tepić, Radomira Lazovića i tako dalje. Tako da je moguće. Posebno se pitam ko su ti ljudi i zašto se odjednom pojavio toliki broj automobila marke Škoda svuda. To je, izgleda, simptomatično pred izbore u Srbiji - posebno Škode sa beogradskim i novopazarskim tablicama. Tako da verovatno jeste. S druge strane, moj otac nije uradio ništa protivzakonito. Valjda je normalno izaći i videti šta se dešava ispred škole kada radite u takvoj ustanovi. Verovatno je i ovo deo hajke koja traje već mesecima, pa i godinama.“

Dodaje da poslednjih mesec ili dva pritisci na ljude nikada nisu bili jači.

„Verovatno će se to dešavati i ubuduće, ali je važno odmah prijaviti i reagovati“, dodao je.

Na pitanje da li se boji za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice, Lazar odgovara:

„Posle ovakvih stvari - da. Otkad su mi stigle pretnje da će da me iseckaju na komadiće, da će da mi iščupaju srce, da ću umreti u agoniji i slično, nije prijatno i sigurno je da se ne osećate bezbedno. Gledate ko je na ulici, ko je oko vas i tako dalje. Ali se nadam da neće biti ništa.“

U Boru je opsadno stanje kao što je bilo u Zaječaru

Kako ističe Lazar Dinić, trenutno mu deluje kao da je u Boru opsadno stanje.

„Podseća me na Zaječar, na Mionicu, na Sečanj i na sva ostala mesta gde su bili izbori. Deluje kao opsadno stanje i kao da su oni u strahu, jer zašto bi radili sve to ako nisu. S druge strane, vidim da je veliki broj ljudi mobilisan kada je reč o izborima. U okviru studentske akcije prikupljeno je više od 1.500 potpisa u Boru, što je zaista veliki broj. Već za dan ili dva prikupljen je dovoljan broj potpisa za kandidaturu, tako da mislim da će to ići dobro. Samo me brine u kom pravcu će sve ići — da ne bude kao u Zaječaru. Nikome ne trebaju takve scene. Valjda bi dan izbora trebalo da bude praznik demokratije, a ne ratna zona“, zaključio je Lazar Dinić.