Ovog vikenda počinje zimsko računanje vremena. Da li će pomeranje kazaljke biti ukinuto?
U noći između 25. i 26. oktobra u Srbiji će ponovo početi zimsko računanje vremena, a kazaljke na satu u tri ujutru treba vratiti jedan sat unazad, na dva.
Praksa pomeranja sata potiče još iz Prvog svetskog rata, a današnji sistem u Evropi ujednačen je 1996. godine. Evropska unija tada je odredila da se prelazak na letnje vreme dešava poslednje nedelje u martu, a povratak na zimsko poslednje nedelje u oktobru. Iako se o ukidanju ove prakse priča već godinama, izgleda da ćemo kazaljke pomerati još najmanje do 2026. godine.
Evropska komisija sprovela je ogromnu javnu anketu u kojoj je čak 84 odsto građana EU glasalo za ukidanje pomeranja sata. Evropski parlament je 2019. usvojio predlog da se sezonske promene obustave, ali se zemlje članice nisu usaglasile, neke su želele trajno letnje vreme, druge zimsko.
Kako nije postignut dogovor, odluka je zamrznuta. Prema važećim propisima, pomeranje sata ostaje na snazi najmanje do 2026. godine. Srbija, iako nije članica EU, već godinama prati evropske direktive.
Zvanično je potvrđeno da će se pomeranje sata nastaviti i narednih godina, nema planova da Srbija samostalno uvede trajno vreme dok Evropska unija ne donese jedinstvenu odluku.
Drugim rečima, građani će i dalje dvaput godišnje „gubiti“ i „dobijati“ sat vremena.
Stručnjaci već dugo upozoravaju da promene sata mogu imati negativne posledice na organizam, naročito kod dece, starijih i osoba sa hroničnim bolestima.
I najmanji poremećaj bioritma može uticati na san, koncentraciju i raspoloženje, objašnjavaju lekari.
Statistike pokazuju da su u prvim danima nakon pomeranja sata češće glavobolje, pad koncentracije, pa čak i saobraćajne nezgode.
S druge strane, argument o „uštedama struje“ danas više ne stoji, jer moderni način života i konstantna upotreba uređaja poništavaju raniju energetsku logiku pomeranja kazaljki.
Izvor: Nova.rs, ist media