U zaječarskom pozorištu sinoć je održana festivalska premijera dokumentarnog filma „Pozorište uprkos svemu“ – 75 godina teatra u Zaječaru, autora Vanje Čolić.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je uoči projekcije filma istakao da je na današnji dan 1946 godine donesena odluka da se u istočnoj Srbiji formira Narodno pozorište Timočke Krajine, i evo ono već 76 godina postoji, ali je 2. februara 1947. godine izvedena prva premijera predstave i taj dan se obeležava kao Dan pozorišta, pa je tako i film urađen povodom 75 godina od prve premijere profesionalnog pozorišta u Zaječaru.
Đuričić je uručio Vanji Čolić statuetu Zorana Radmilovića, za uspešnu dugogodišnju saradnju sa zaječarskim pozorištem i tom prilikom naglasio da je Vanja Čolić, dugogodišnji novinar, urednik i šef Dopisništva RTS-a u Zaječaru, zajedno sa svojim kolegama, od neprocenjivog značaja za rad zaječarskog teatra.
Ona bombarduje RTS prilozima iz ove kuće, kada ima povoda, kao što je to bilo ovih dana. Film je jedna divan deo kulturne istorije ne samo Zaječara i ovog kraja, već i Srbije.
Duboko ganuta, Vanja je istakla da će Radmilovićeva statueta zauzeti centralno mesto u njenoj kući.
„Dok sam radila ovaj film bar 20 puta sam plakala i 20 puta sam se smejala. Ne volim da budem patetična, ali shvatila sam da pozorište ljudi vole, Zaječarci naročito, samo zato što kada dođu u ovu kuću shvate da neki drugi ljudi doživljavaju potpuno iste priče kao i oni i ta identifikacija im dozvoljava da ovde imaju smeh do suza ili da plaču u sebi ili na glas. Ja nisam taksativno nabrajala u svom filmu šta se sve dešavalo tokom 7 ipo decenija u pozorištu, ali sam probala da dođen do suštine. Mislim da neće biti nadobudno ako budem rekla da sam na pragu suštite ovog pozorišta, a to je, da je neprekidno podizalo nivo svesti ovog društva i ovog grada i da je zaista duša Zaječara, za koji svi koji ga bar jednom posete kažu da je grad koji ima dušu“, rekla je Vanja Čolić.
