Zora Pešić već desetak dana sa nelagodom boravi u svojoj kući u Vrataranici strahujući zbog šakala koji borave u njenoj blizini. Od kako je u štali zatekla šakala sa sobom uvek nosi vile, iz straha da bi mogla biti napadnuta kada ostane sama.
Zora Pešić provodi penzionerske dane u svojoj kući u Vratarnici. Tu je, kaže, pronašla svoj mir. U slobodno vreme sa suprugom se stara o bašti i nešto sitne stoke.
Pre desetak dana dogodilo se nešto što je unelo nemir u svakodnevnicu:
„Pre nekih desetak dana dok smo ručali pojavila se neka sitna životinja. Prvo smo mislili da je mačka, a zatim pas, da bi shvatili da je reč o šakalu. Dok smo se snašli i izašli, već je pobegao u šumu iza nas.“ – kaže Zora Pešić
„Par dana kasnije bila sam sama kod kuće. Išla sam do ekonomskog dela dvorišta. Čula sam nešto, neki neobičan zvuk i tamo, u senu ponovo sam ga ugledala, male, šiljaste uši, neobičan rep. Ostali su jasni tragovi izmeta u senu. Pobegao je kroz rupu, opet u šumu iza kuće.“
Nakon što je od komšija čula da su šakali rastrgnuli jare, kao i da ih meštani sve češće viđaju u neposrednoj bliziji svojih domova, počela je da strahuje za svoju bezbednost.
Susret se ponovio već narednog dana.
„Ušla sam da pogledam koku koja tu nosi jaja. Kokoška je nestala, odneli su je šakali sigurno. Nešto je šušnulo i podigla sam pogled. Na trenutak smo se pogledali oči u oči. Stajao je potpuno mirno. Potom sam ugledala i mladunce. To me je još više uplašilo. Istrčala sam i ispričala sam komšinici koja je pobegla od straha. Od tada nikud ne idem bez vila. Šta ako me napadne – toga se najviše bojim, ako me izujeda po licu. Mnogo ih je, noću se čuju u velikom broju. Kao dete kada plače, tako se oglašavaju, jezivo je noću. Najviše se čuju prema smetlištu, tu se sigurno hrane. Bojim se jako.“ – rekla je Zora Pešić
„Svako jutro i svako poslepodne mi se tako gledamo. Šakal je odneo kokošku, ali ja se plašim. Imam piliće, jagnjiće, drugu stoku. Šta ako ih dođe mnogo više? Ja molim za pomoć. Pozvala sam lovačko društvo, tačnije gospodina Stavrić Vladana, ali mi je rekao da oni ništa ne mogu da urade. Otišla sam u Komunalnu policiju, oni su pozvali neke brojeve i uputili su me na veterinarskog inspektora. Veterinarski inspektor je na godišnjem odmoru, i ja sam stupila u kontakt sa gospođom Azrom koja me je upitala: Šta ja imam sa tim?
Ja ne znam da li ću sutra biti napadnuta, ili moji unučići. Strahujem. Molim za pomoć ovim putem, želim da se te životinje uklone, da se neka akcija sprovede.“ – zaključila je Zora Pešić
Na teritoriji Zaječara i okoline došlo je do uvećanja populacije lisica i šakala. Razloga za ovu pojavu ima više, a jedan od uzroka je i peroralna vakcinacija.
Peroralna vakcinacija podrazumeva, najjednostavnije rečeno, unos vakcine protiv besnila putem mamaka koji se iz vazduha izbacuju na područija koja naseljavaju divlje životinje, koje ih potom jedu. Mamci koji su namenjeni sitnim predatorima kao što su lisica i šakal ne izbacuju se iznad naseljenih mesta, reka i vodotokova, kao i oko velikih saobraćajnica, tako da ne postoji opasnost da se na taj način ugrozi bezbednost i zdravlje građana. Kampanja peroralne vakcinacije sprovodi se dva puta godišnje, kako bi se osigurala uspešnost.
Kampanja peroralne vakcinacije u sprezi sa kampanjom vakcinisanja domaćih životinja pokazala se na našem područiju veoma uspešnom, jer od 2010. godine na ovamo nije zabeležen nijedan slučaj besnila u Zaječaru i našem regionu.
Jedan od razloga uvećanja populacije treba tražiti i u velikom broju divljih deponija koje privlače sitne glodare kojima se sitni predatori poput šakala hrane.
Razloga za strah od besnila nema, ipak, pomisao na susret sa divljim životinjama u gradskim naseljima nije prijatna.
Nedavno je fotografisana lisica u neposrednoj blizini centra grada, a na porast populacije šakala požalili su se i meštani naselja Markovo polje.
Populacija šakala i lisica je u porastu što rezultira sve češćim susretima sa ovim divljim životinjama koji su jako uznemirujući.
Zora Pešić očekuje reakciju nadležnih a, kako kaže, odustati neće i kucaće redom, na sva vrata, dok ponovo ne pronađe mir u svom domu u Vratarnici.
