Foto: Ras srbija
Reklame

Za jedne Sveti Luka, a za druge Noć veštica. Neki nepisani zakon nalaže da se nikako ne smeju istovremeno poštovati oba, niti mogu da se tolerišu oni koji praznuju „suparnički“ praznik. Isto kao što su aktuelne rasprave 14. februara – da li se obeležava Sveti Valentin ili Sveti Trifun, tako je sada za ova dva praznika koja se obeležavaju 31. oktobra.

Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju danas slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih.

Noć veštica deo je zapadnohrišćanske tradicije, a najčešće aktivnosti koje se u modernoj tradiciji vezuju za ovu svetkovinu jesu kostimirane zabave, pravljenje lampi od tikve, gledanje horor filmova i promocija strave.

Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika „Samhain“. Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima, a u toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Ipak, ono što je suština tog praznika, u Srbiji barem, jeste – sme li pravoslavni Srbin danas da se usudi da navuče kostim i napravi super ludu žurku, a da pri tom ostane pravoslavni Srbin.

Izvor: Blic

Reklame