„Stvarno je sve što možemo zamisliti“
Pablo Picasso
Sve što nas okružuje, pre no što je ugledalo svetlost dana, prethodno se nalazilo u zamisli svog stvaraoca.Pojednostaviću, naime, svaka materijalna tvorevina najpre je stvarana u mislima čoveka – stvaraoca, pa kao takva vremenom poprimala je svoj finalni fizički oblik.
Primera radi, „Kip Slobode“ u Njujorku je dva puta stvaran, „Ajfelova kula“ u Parizu, je takođe dva puta stvarana, spomenik „Pobednik“ u Beogradu dva puta je stvaran itd, a priori apstraktno pomoću čovekove mašte, a zatim i konkretno poprimajući svoj materijalni oblik, vidljiv i za druge.Prethodno su pobrojane mega tvorevine za koje svako od nas zna, no i kada su u pitanju mali projekti, takodje su prethodno stvarani i oblikovani u čovekovoj mašti.
Potencijal čovekove mašte je beskončan i nemerljiv.
Nije bezrazložno mišljenje mudrih ljudi da pojedinci koji su i sami robovi svoje mašte su zapravo najveći stvaraoci.To su inventivni i kreativni pokretači života na našoj planeti i da oni su zaslužni za sve ono što istu i krasi.
U našim umovima se svakodnevno rađaju ideje, da li će one biti realizovane, uglavnom zavisi od nas samih.Realizacija ideje zavisi i od drugih faktora, najpre od našeg okruženja, no ponavljam uglavnom zavisi od nas.Prepreke ili prateće barijere,koje se odmah jave mogu biti raznovrsne i gruba podela istih može izgledati na primer, ovako: Barijere koje mi sami stvaram ili ti unutrašnje i barijere našeg individualnog okruženja odnosno spoljašnje prepreke.
Unutrašnje barijere ( lenjost, nepouzdanje, strah od neprihvatanja, strah od neuspeha, sumnjičavost i sl.) zapravo one koje mi sami stvaramo, itekako mogu biti opasne i pogubne za realzicaju same ideje i kao takve destruktivne ostavljaju posledice koje dalje utiču na (ne) radjanje novih ideja.
Ništa ne stoji tako jako izmedju čoveka i najuzvišenijih ideala i svake želje njegovog srca, do sumnje i straha.Kada bi čovek mogao da poželi, a da pritom ne brine, svaku svoju želju bi ispunio.
Čovek je sam sebi najveći neprijatelj, po-stavljajući sebi ograničenja.
Eksterni (spoljašni ) činioci koji utiču na našu ideju, mogu takodje poprilično uticati na samu njenu realizaciju, no smatram da su manjeg intenziteta.Kada u ovim bitkama sa samim sobom izadjemo kao pobednici, mi smo dovoljno načinili za početak, promenili smo deo nas, a ono što će uslediti promeniće i deo našeg sveta.Kako bi uobličili svoje ideje ponekada je potrebno saslušati mišljenje sredine, odnosno sa više različitih strana pokupiti mišljenje, sugestije, stavove, kritike i nakon podrobne analize rafinirati svoju početnu ideju. Ono što nikako ne smemo zaboraviti, to je neophodna doza hrabrosti koju moramo posedovati, jer kako naš narod kaže „sreća prati hrabre“.
Mašta je veliki dar, koji svako od nas poseduje, ko taj dar iskoristi na pravi način, svoj život učiniće maštovitijim.
